Darujmo reč

MAŠTA

 

Danju vladaš, noću zebeš
mašto vezena zlatnom iglom
i željama od konoplje
Iz noći u noć
samo avanture,
Lepotice dana
drhtim pod tvojom rosom
u pomislima uzaludnim.
Vulkani i strasti prikrivam lažno
zbog onih koji žele
taloge gneva.
Teram zebnju
uz molitvu volju,
a razum pitam:
šta dalje?
Svečane mašte
Smenjujte se
Kao noć-dan, dan-noć
Ti, vi i oni
ti i ti
Bez vas se nije moglo
duše male to i to
Možda ne zaslužujem
ne uzimajte za zlo,
reč po reč.
Sa senkom u senku
svi putujemo
iz mašte u maštu.
otvaramo se,
pesnička sudbino
večno vladaš, večno zebeš.

 

 

 

 

 IMAGINATION

 

You reign during day, you freeze during night
Imagination embroidered by golden needle
And wishes made of hemp
Night after night
Affairs only,
Beauty of the day
I trmble under your dew
And thoughts in vain.
Volcanoes and passion I hid falsly
Because of those who want
Residues of anger.
I push away the fear
With the prayer will,
And ask my mind:
What next?
Pompous imagination
One after another
Just like night-day, day-night
You, them and you
You and you
Nothing could be done without you
Simple minds this and that
Maybe I do not deserve
Please do not take offence,
Word by word.
With shadow into shadow
We all travel
From imagination to imagination.
We open,
My poetry destiny
You reign forever, you freeze forever.

 

 

 

 

 

 

 

ОРЛОВИ НАД ''СВЕТОМ''

 

Орао сломљених крила лебди над светом земљом,
милион пута до сада Царство је платила главом,
Сада се жуте вране сладе са њеним телом,
Распродаја је у току због шаке безвредне славе.

Све српски светци на небу, метаније чине пред Христа,
И звекет симандра њише уздахе пуне бола,
Негде тамо на земљи продају земљу свету
Душмани своје деце, крај крвавог ћошкастог стола.

А Србија се стисла ко' шака збуњеног соја,
Док младост напушта села и јури у земље стране,
Тражећи вредност у ничем, без корена и почетка,
Не знајућ' да тако сече, дечици својој гране.

Свуда мук и тишина, мрак нам сапео очи,
Не видимо над собом небо, ни јунаке Царства што јашу,
Нас земљи нови вуци прождиру стада бела,
А евнуси уместо сабље за појас пера пашу.

По земљи вождова газе наказе срамног знања,
И распродају СВЕТУ за шаку пролазне славе,
Више не јашу јунаци по земљи Христовог Царства,
  тамо се настрани блудом и срамотама хвале.  
 

Са Метохије хуче звона, препуна молитве тихе,
Мук светиње ветрови носе у глуве бесчасне ноћи,
Док црни орлови кљују у јуначке косовске груди,
Српкиња мајка чека, јединца што неће доћи.

Клечим пред Тобом Христе, мука ми усахла речи,
Гледам где ратници просе за мрвицу скривајућ' ране,
Празне им очи од јада, без руку милости моле,
Док Савино свето семе развлаче жуте вране.

Оно што видех кроз сузе кида ме мучи и пече,
У Србију јањичар нови довлачи блудна весеља,
Кад згасне пред иконом жижак, то није само вече,
Нег' нова припрема Христос за грешнике распела.
 

Нека ме браћо, првог разапну на ране СВЕТОЈ
И нека ме бичују, туку наносе боли и муке,
Мање ме тако боли него сломљен да гледам,
Како Србију СВЕТУ развлаче паганске руке.
 

Раб Борис Стапарац