Darujmo reč

           Стојанка СЕКА Закић рођена је 18.4.1949. године у Бијељини, гдје се и школовала. Као просвјетни радник службовала је у више мијеста БиХ. У родном крају запажене су њене бројне активности у области културе и умјетности. Бавила се глумом у ГАП ''Сцена'' гдје је остварила више значајних улога, а добитник је и прве награде за најбољу главну женску улогу (Маријa Валентин у драми ''Из мрака'',Фелдман) на IV смотри драмског стваралаштва ''Сава 76'' у Лозници, а затим у Српцу (исте године) на XVIII фестивалу аматерских позоришта БиХ; добитник je Сребрне медаље за 12-огодишњи активни аматерски културно-умјетнички рад 1986. и многих других диплома, повеља, захвалница, признања. Била је в.д. предсједник СКУД-а Семберија (1996.) и руководилац Драмске секције која се са успјехом представила ’’Аналфабетом’’ (Нушић).
              Стихове и краће прозне форме пише од дјетињства. Пјесме су јој објављиване у више листова, часописа, заједничким збиркама и зборницима. Њене пјесме се налазе на сајтовима: poezijascg, poetabg, hkdnapredak. Бави се писањем текстова за музичку обраду. Њена пјесма ''Кад ти љубав једном дође'' освојила је прво мјесто (за виши узраст) на фестивалу Дјеца пјевају Семберији 2005. у Бијељини, затим награду на фестивалу у Нишу, а први пут је изведена на (првом) Дјечјем фестивалу у Брчком - Дјечја машта може свашта.
         Објавила је сљедећа дјела: ''Плава звезда'' (СПКД Просвјета Бијељина, 2003.),''Одсјај среће'' (а.д.Графокомерц Требиње, 2003.), ''Шарена оаза дјетињства'' и ''Секини ружичасти снови'' (штампарија Младост Бијељина, 2004.), ''Осунчане пјесме'' и ''Дај ми руку ти велики свијете'' (Удружење за информативно-културну дјелатност Свети Сава Источно Сарајево, 2005.), ''Маштанка'' (Савез књижевника у отаџбини и расејању - СКОР Нови Београд, 2007.).
           Добитник је Пјесничке ленте у Модричи 2008. за најбољу књигу за дјецу (Маштанка, збирка пјесама), а 2009. Повеље на XX сусретима ''Гарави сокак'' у Инђији, које организује Књижевни клуб ''Мирослав Мика Антић'' под покровитељством општине Инђија, чиме је стекла право (и добила позив) да буде учесник међународних сусрета ''Ноћ боема'' који се одржава у Инђији.
             Име ове пјесникиње је записано у Антологији новијег српског песништва за децу и младе од Љубивоја Ршумовића до Јулије Марјановић – КАД СРЦЕ ЗАСВЕТЛУЦА, коју је приредио Перо Зубац, издало и штампало ИП ''СРПСКA КЊИГA'' Рума (2009.), а чије објављивање је омогућило Извршно веће Аутономне Покрајине Војводине.

Biografija

Zvonimir Popović je diplomirao srpskohrvatski jezik i književnost u Beogradu. U Švedskoj je bio direktor državne ustanove u službi za strance. Objavljivao je knjige za decu, a na srpski je prevodio poznate švedske pisce Lundkvista, Lindgrena, Delblanka.

Švedski pisac s korenjem u Srbiji

Dve reči: vilajet i čučavac izmislio za Šveđane

Zvonimir Popović (1934) živi u Švedskoj, ali nije pisac iz dijaspore. Jednostavno, jer je svoj prvi roman "Tamni vilajet" objavio na švedskom. Bilo je to 1998. godine. I roman je postao hit, pobrao brojne nagrade. Iako je to priča o gastarbajteru, Šveđani su pronašli nešto u njoj.

A Popovića prozvali "švedskim piscem s korenjem u Srbiji. Koji piše na švedskom, vrlo lepom švedskom". Roman je sada stigao i do nas (izdavač PaRo, prevod Dragoslava Lazić-Savić). Popovića pitamo koji je to prelomni trenutak kada pisac odluči da piše na nematernjem jeziku.

- To nije momenat, već proces. Mislio sam da mi je stvarno ostalo malo vremena da učinim nešto što treba učiniti. Živim 40 godina u Švedskoj. Ovde, u Srbiji, sam nepoznat. Opet, da tamo pišem na srpskom pa da se ovde dokazujem, uđem u plejadu onih pisaca iz dijaspore gde ima svega i svačega, to mi se nije dopalo. Setio sam se Plutarha. 

On je tačno 1880 godina stariji od mene. Napisao je ne znam koliko uporednih biografija, a tu je i jedna anegdota o čoveku koji je putovao po grčkom arhipelagu, a posle pričao o svojim uspesima. Otprilike, da je sa stene na Rodosu skočio i dalje i više od drugih i da za to na Rodosu postoji bar stotinu svedoka. Jedan od slušalaca mu je onda rekao: "Misliš da ćemo da idemo na Rodos da ispitamo svedoke? Hic Rodos, Hic salta (Tu je Rodos, tu skači)". Moj Rodos je Švedska, tamo sam skočio, dokle sam doskočio o tome kritičari odlučuju.

Čula sam da ste imali malo problema oko naslova knjige. Šveđani nemaju reč za "vilajet"?
- Postoji izraz tamno carstvo, ali vilajet, tačno, takva reč ne postoji u švedskom jeziku. Morao sam da skujem jednu novu reč, i to otprilike znači tamni pakao. To nije i jedina reč koju sam skovao. Šveđani, na primer, nemaju reč za naš "čučavac", pa sam morao i tu reč da smislim.

Roman je deo trilogije. U Švedskoj ste već objavili i jednako uspešan nastavak.
- "Bagrem šapuće" je nastavak prve knjige, iako se svaka može zasebno čitati. "Bagrem" je dobio dve književne nagrade i Veliku nagradu za kulturu Švedske. Pišem i treću, ali neću o njoj za sada.

Da li ste znali švedski pre nego što ste otišli?
- Ne, ni reč. Mene je tamo ljubav odvukla 1962. godine, a ako me pitate kako se slažemo, odgovor je jednostavan - mi se volimo. Mi smo različite vere, narodnosti, različitih maternjih jezika, ali, eto, volimo se.


 

Ljiljana Petrović je umetnica čiji je stvaralački opus odavno prekoračio žanrovske međe i konvencionalne oblike umetničkog izražavanja. Do sada se iskazala u muzičkom, pevačkom, igračkom, recitatorskom i kompozitorskom radu. Rođena je u Bosanskom Brodu, živi i radi u Novom Sadu. Dobitnica je „Estradne nagrade Jugoslavije“ i Povelje grada Novog Sada. Prva je predstavnica svoje zemlje na Festivalu Evrovizije.

Haiku piše od 1989. Svoje stihove prvi put je govorila preko TV-Beograd 1990., a potom ih je objavila u časopisima Krovovi i Paun. 1991. objavila je i samostalnu knjigu haiku poezija Stope i talasi i autorsku publikaciju Ljiljana.

Zastupljena je u pregledu haiku poezije Jugoslavije Grana koja maše i u Antologiji jugoslovenske haiku poezije Leptir na čaju.

Tokom svoje bogate umetničke karijere davala je veliki doprinos u humanitarne svrhe, pa je tako nastala i knjiga Ptice u plavetnilu za ekološki pokret, koju je priredila sa pesnicima Milijanom Despotovićem i Borom Latinovićem i koju je likovno opremila. Sa svojom zbirkom Stope i talasi pojavljuje se i u knjizi Dr. Ž. Živkovića Gost sa istoka.

1995. počela je da komponuje haiku stihove kao originalnu muzičku formu i ona je, za sada, jedini autor haiku muzike u svetu. 

Svoje haiku note prvi put je objavila u Listiku glasilu Haiku kluba „Aleksandar Nejgebauer“ i mesečniku Nebojše Simina Haiku pismo.

Ljiljana Petrović je jedan od priređivača Zbornika haiku poezije Topole široko šume, u kome su zastupljene haiku pesme članova Haiku kluba „Aleksandar Nejgebauer“ Novi Sad, čiji je predsednik od 1993., kada je klub osnovan.

Stihovi su joj prevedeni na španski, engleski, ruski i slovenački jezik.

Uvršćena je u antologiju vojvođanskih pesnikinja: Oči ravnice (1998). Zastupljena je u knjizi Treća obala reke (2000) i Haiku – nestašna pesma Nebojše Simina (2001), zatim u knjizi Pahulje maslačka (2002). Učesnica je Prvog međunarodnog haiku tabora Češnjev cvet (2002).

Gospođa Marjanović je pristupila ekipi 21. oktobra 2008. Diplomirani je pravnik i diplomirani filolog. 

Govori engleski, francuski, nemački i italijanski, a solidno govori i slovenački jezik. Pored advokature, bavila se i prevođenjem.

Živi u Beogradu.