Pozdrav sa Korzike
Published on 12:35, 09/20,2011
Pozdravi sa Korzike od Mikaela Kowalskog
Мирјана Миљоска је цењено име у културно - просветним круговима српске заједнице Сиднеја. Мало је оних који знају да Мирјана потиче из угледне нишке породице са богатом историјском традицијом.
Осврнућемо се на један занимљив детаљ везан за породицу Васиљевић, и то онај када је краљ Александар Карађорђевић пред своју трагичну смрт у Марсељу 1936. године посетио Синђелићево обележје - Ћеле кулу, и том приликом обишао Железничку радионицу - фабрику локомотива у Нишу, која је имала уметничко друштво “Цар Константин и Царица Јелена”.
- Мој отац, члан друштва био је познат по својој снази и способнооости, и као такав био је одређен да прими и носи заставу поклон југословеснког краља. Заставу је лично и примио уз заклетву да ће је чувати до краја живота. Био је понос друштва и веома цењен по својим способностима.
Занат је учио заједно за чувеним Драгољубом Алексићем, који се зубима држао за авион док је авион био у лету, а мој отац је челичне шипке савијао рукама. Поред свега истицао се својом лепотом, био је веома нежан отац и било ми је драго када кажу да личим на њега. У младости увек сам размишљала шта да учим да би мој отац остао заувек жив и од тада ме је привлачила наука о здравом живљењу - каже она.
Да потсетимо, да је Мирјана Васиљевић удата Миљоска, пред почетак недавних трагичних догађаја у Југославији крајем деведесетих, финансијски помогла превођење и штампање чувене књиге “Природни имунитет” аутора Нобору Мурамотоа из Јапана, која је постала бест-селер у свету и о којој је већ било речи на страницама нашег листа. У књизи аутор указује који је пут и начин да се сачува добро здравље, заштимо од тешких болести и задржи виталност до дубоке старости.
- За време немачке окупације застава је била сакривена и чувана у лименом сандуку. Једне ноћи дошли су тајно неки људи и инсистирали да отац преда заставу по претњи живота, али уз обећање да ће је као он чувати. Отац је био у сузама, а мајци је један део косе побелео (личила је на Индиру Ганди). Ја нисам смела да плачем.
Након неколоико месеци мог оца су Немци затворили. Кажу, да му је била претња смрћу. Предамном нису говорили. Била сам први разред основне школе и само мени су дозвољавали да видим оца носећи му само цигарете. Само сам сањала када ћу поново видети оца код куће. Говорило се да ће бити стрељан. Касније се сазнало да су неки дали велики новац тумачу српско - немачког језика на суђењу и тако сам га загрлила код куће. Отац је оженио нишку лепотицу, моју мајку Радмилу и до краја њиховог дугог заједничког живота имала сам срећно детињство - испичала нам је верна читатељка Српског Гласа, чија интересантна прича и старе фотографије из породичног албума ће сигурно подстаћи и друге наше читаоце широм Аустралије да нам се јаве и испричају њихова сведочења о минулим временима забележена на старим сликама.
Јоца Гајесков
- Мој отац, члан друштва био је познат по својој снази и способнооости, и као такав био је одређен да прими и носи заставу поклон југословеснког краља. Заставу је лично и примио уз заклетву да ће је чувати до краја живота. Био је понос друштва и веома цењен по својим способностима.
Занат је учио заједно за чувеним Драгољубом Алексићем, који се зубима држао за авион док је авион био у лету, а мој отац је челичне шипке савијао рукама. Поред свега истицао се својом лепотом, био је веома нежан отац и било ми је драго када кажу да личим на њега. У младости увек сам размишљала шта да учим да би мој отац остао заувек жив и од тада ме је привлачила наука о здравом живљењу - каже она.
Да потсетимо, да је Мирјана Васиљевић удата Миљоска, пред почетак недавних трагичних догађаја у Југославији крајем деведесетих, финансијски помогла превођење и штампање чувене књиге “Природни имунитет” аутора Нобору Мурамотоа из Јапана, која је постала бест-селер у свету и о којој је већ било речи на страницама нашег листа. У књизи аутор указује који је пут и начин да се сачува добро здравље, заштимо од тешких болести и задржи виталност до дубоке старости.
- За време немачке окупације застава је била сакривена и чувана у лименом сандуку. Једне ноћи дошли су тајно неки људи и инсистирали да отац преда заставу по претњи живота, али уз обећање да ће је као он чувати. Отац је био у сузама, а мајци је један део косе побелео (личила је на Индиру Ганди). Ја нисам смела да плачем.
Након неколоико месеци мог оца су Немци затворили. Кажу, да му је била претња смрћу. Предамном нису говорили. Била сам први разред основне школе и само мени су дозвољавали да видим оца носећи му само цигарете. Само сам сањала када ћу поново видети оца код куће. Говорило се да ће бити стрељан. Касније се сазнало да су неки дали велики новац тумачу српско - немачког језика на суђењу и тако сам га загрлила код куће. Отац је оженио нишку лепотицу, моју мајку Радмилу и до краја њиховог дугог заједничког живота имала сам срећно детињство - испичала нам је верна читатељка Српског Гласа, чија интересантна прича и старе фотографије из породичног албума ће сигурно подстаћи и друге наше читаоце широм Аустралије да нам се јаве и испричају њихова сведочења о минулим временима забележена на старим сликама.
Јоца Гајесков
Фотографије из старих албума наших исељеника у Аустралији
Велимир Васиљевић са заставом Уметничког друштва
„Цар Константин и Царица Јелена“ из Ниша,
дар краља Александра 1936. године
Велимир Васиљевић испред породичне куће
са колегама из фабрике локомотива
у Нишу тридесетих година прошлог века
Мирјана Васиљевић-Миљоска:
Слика са оцем на нишки корзо,
у позадини се виде српски војници
Венчање Велимира и Радмиле
