Darujmo reč

 

 

Simpatično se penjući
po završecima nervnih vlakana
tanana misao pređe svoj put
završivši na rubu svijesti
viseći još uvijek kao marioneta usnulog lica
oronulog od bora
zadrži pogled na ramenu djevojčice
suza više ne bi
lagano, kao nekad prije zvuk harfe pomilova bolesno tijelo
uma poremećenog od bola
iskreno se boreći kao vitez nekakav
ustuknu pred tamom... pred snom...
misao bludna pokleknu pred sočivom na giljotini strasti
sve svoje boli ostavi na krošnji hrasta... stoljetnog
umornog... u borbi sa vetrenjačama
simpatično se penjući
tanana misao pređe svoj put

 

 

Samir Šestan Droga 

 

Rušile
me boli,
rušile tuge,
rušile me suze...
Ne sruših se...
Stojim,
Hodam,

Bledilo iz lica sija,
Oči bez nade plutaju,
Misli...

Izgubljeno negde lutaju...

 

 

Rada Stanojević 

VREMENOM IZGUBIH TRAG
ŠTO PISAH DUGO
NI NA NEBU NI NA ZEMLJI
VEĆ U TEBI U MENI
LIKOVI SE IZMIJENIŠE
U ZANOSU I IGRI BLUDI
PRETVORIH SE I SKRENU S PUTA
O TI
DA LI MOGU UČINITI NEŠTO ZA TEBE
U VREMENU GDJE IZGUBIH TRAG

 

 

Samir Šestan Droga 

Noćima su moje oči
spavale sa tobom...
Skoro je moje telo uz tebe bilo
I zvezde su jače sjale,
a ni mesec,
spavao nije...
Onda je zora,
zakucala na naše snove
Jutro je dveri
otovrilo svoje
Mi smo k'o gladni ptići
poleteli jedno drugom
u želje snevane...

 

Rada Stanojević