Darujmo reč

Svako četvrto selo u Srbiji odumire

Marija Škrbić | 19. 04. 2010. - 00:02h | Foto: A. Stanković |

U 1.961 selu u Srbiji danas ne živi nijedan stanovnik, dok u 200 sela nema nijednog mlađeg od 20 godina. Još poraznije zvuči podatak da je od ukupno 4.800 sela u Srbiji, svako četvrto u fazi nestajanja. To znači da će za deceniju i po sa mape naše zemlje nestati 1.200 sela, pokazuju poslednja istraživanja.

    

 

Napušteno selo u blizini Kuršumlije

Branislav Gulan, saradnik Privredne komore Srbije, koji je uradio poslednje veliko istraživanje vezano za domaća sela, kaže da srpsko selo karakteriše sve veća materijalna beda ostarelih ljudi koji su ostali u njima. Dokaz takvog stanja, ističe Gulan, jeste činjenica da imamo čak 1.961 selo u kome nema žive duše.

- U 86 odsto srpskih sela opada broj stanovnika, a samo u 12 odsto beleži se rast. Tamo živi oko 260.000 momaka koji su se približili 50. godini života, a koji nisu zasnovali porodice. Da je svaki od njih imao ženu i samo jednog potomka, bilo bi to 500.000 novih stanovnika. Umesto toga danas u selima žive mahom stari ljudi koji su ujedno i njihovi poslednji stanovnici, a njihov životni vek je pri kraju. Kada oni umru, sela će ostati pusta, a jedine parcele koje će nastaviti da se šire biće groblja - ističe Gulan.

U 60 odsto sela, zbog loše ekonomske situacije, broj stanovnika smanjuje se selidbama. Tako je sa 904.127 ljudi iz 1991. godine broj aktivnog poljoprivrednog stanovništva, prema podacima iz 2002. godine, pao na 529.236.

- To je dovelo do druge krajnosti - industrijske i urbane prenaseljenosti, što je novi veliki problem društva. Gradski život je skup, nestašica stanova je velika, fabrike su prepune suvišnih radnika, a u našim selima su njive tih istih ljudi neobrađene, a njihove kuće prazne - kaže Gulan.

Da razloga za napuštanje sela ima, potvrđuje poslednje istraživanje o socijalnoj isključenosti u ruralnim oblastima Srbije, koje je krajem prošle godine u 1.621 domaćinstvu u 203 sela sprovela nevladina organizacija „Secons“.

Rezultati istraživanja pokazuju da se više od 38 odsto seoskih domaćinstava u Srbiji suočava se sa finansijskim siromaštvom, 37,8 odsto nije u stanju da zadovolji ni osnovne ljudske potrebe, dok se 4,8 odsto stanovništa suočava sa finansijskim siromaštvom, materijalnom uskraćenošću i lošim uslovima života u naselju. Najnepovoljnija situacija vlada u jugoistočnoj Srbiji, gde je siromašno čak 43,1 odsto domaćinstava, dok se u Vojvodini sa siromaštvom suočava 22,1 odsto. Pri tom su najugroženija deca uzrasta do 14 godina, poljoprivredna i samačka domaćinstva. Studija pokazuje da, kada je reč o zapošljavanju, najveće teškoće imaju osobe niskog obrazovanja, žene i mladi, s tim što je više od polovine ispitanika starih 15 i više godina bez kvalifikacije, dok je 44 odsto ispitanika zbog nedostatka motivacije napustilo školovanje pre završetka srednje škole.

Da ovakvi podaci ne čude, smatra Milan Prostran, sekretar za agrar pri Privrednoj komori Srbije, s obzirom na to kakvo je stanje u poljoprivredi poslednjih 20 godina.

- Po izlasku iz sankcija 1994. godine model kreditnog finansiranja poljoprivrede je nestao, kao uostalom i poljoprivredne zadruge, koje su nekada činile vezu između proizvođača i tržišta. Time su mnogi poljoprivrednici izgubili motivaciju za proizvodnju jer nisu imali gde ili nisu znali kome da plasiraju robu koju su proizveli. Sada nas je stigla ekonomska kriza koja se i te kako prelila na seljake - kaže Prostran.

Zbog svega toga, ističe naš sagovornik, u srpskim selima vlada poražavajuće stanje. Nestalo je na stotine sela, mladi su otišli u gradove i sada nema radne snage.

Zemljište, pogotovo vinogradi i voćnjaci u istočnom i južnom delu Srbije su zapušteni, a građani Srbije s vremenom su postali najstariji u Evropi.
- Ministarstvo poljoprivrede sada pokušava da pomogne, ali njihova podrška odlazi samo na registrovana gazdinstva koja plaćaju PIO. Pomoći za one koje nisu registrovani nema, a među tim seljacima ima mnogo gladnih. To uostalom potvrđuje podatak da je prilikom eksproprijacije zemljišta za gradnju puta Niš - Dimitrovgrad 90 odsto seljaka prihvatilo pare, a ne zamenu za njive. A to ranije nikada nije bio slučaj - kaže Prostran.

Ne treba zaboraviti ni to da su u većini srpskih sela struja, telefon, kanalizacija, internet, kablovska televizija, pa čak i asfalt i dalje luksuz. Škole se zbog ekonomske neisplativosti zatvaraju, a one koje ostaju su poluprazne. Kada se sve to ima u vidu, kaže psiholog Žarko Trebješanin, država ne može očekivati da mladi ostanu u selu.

- Svako zatvaranje škole u selima je pogubno, jer to automatski znači odlazak mladih. Da bi ljudi ostali, država treba da im obezbedi pristojne uslove za život, koji osim puteva, telefona, kanalizacije, podrazumevaju i kulturne sadržaje, kako bi po obavljenom poslu i oni mogli da se opuste i zabave poput onih koji žive u gradu - kaže Trebješanin i upozorava da hrana u svetu postaje strateški interes, zbog čega Vlada mora ozbiljno da se pozabavi selom i da onima koji ostaju ponudi dobre stimulativne mere.

 

Aktivno poljoprivredno stanovništvo
Pol	Proizvođači za tržište	Proizvođači za sopstvene potrebe	Poslovi koji zahtevaju fizičku snagu
Muškarci	79.377	208.475	17.738
Žene	28.030	188.803	6.813

Izvor: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2002. godine

 

 

 

Tekst je objavljen 19. aprila 2010. godine u internet izdanju časopisa BLIC online.

Adresa originala: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/185669/Svako-cetvrto-selo-u-Srbiji-odumire

Prilog obezbedila Dragana Dada Radović 

 

                Vladimira Đorića naši Vranjanci pamte kao čoveka dobrog duha, spremnog da svima izađe u susret, a ponajviše kao „dekicu“ koji je  na crvenom jugiću prodavao knjige.

                Rođen je 31.07.1935. god. u Senjskom rudniku u okolini Ćuprije. Svoje detinjstvo više je provodio u Aleksincu, živeći sa ocem koji je bio vrhunski tehničar i koji je emotivno bio vezan za rudnike.

Vladimir Đorić je kasnije upisao Gimnaziju Bora Stanković u Vranju.

                Nakon završetka gimnazije pojavio se manjak učitelja na Kosovu, pa je tu stekao prvo radno iskustvo i započeo životni vek, prvo kao učitelj, a ubrzo je na Filozofskom fakultetu u Skoplju diplomirao književnost. Njegovo  prvo radno mesto kao profesora srpskog jezika, bilo je u Uroševcu, do 1979.god. kada je prešao u Bujanovac, u stručnu, ekonomsku školu, Sveti Sava.

                Penzionisao se 1996. god. u školi Sveti Sava, u kojoj je radio, a zatim rešio da svoj život posveti knjigama, i da ljudima ulije volju za čitanjem. Umro je pre par godina i ostavio upečatljiv utisak na Vranjance, kao osoba vedrog, pozitivnog i dobroćudnog duha.

                Do ovog saznanja došli smo od njegovog sina Jezdimira, koji je nastavio da se bavi prodajom knjiga, na istom mestu na kome je do pre par godina knjige prodavao „dekica“ na haubi crvenog jugića.

                Kažu da se dobri ljudi i njihova dela pamte, i nama će ostati lepo sećanje na g-dina Vladimira Đorića.

Novnar i voditelj,

Marko Spirić

 

Vladimir Đorić, omiljeni "dekica" i njegov crveni Jugo 

KNJIŽEVNI KLUB “MIROSLAV MIKA ANTIĆ” IZ INĐIJE RASPISUJE.


21. MEĐUNARODNI PESNIČKI KONKURS “GARAVI SOKAK”, INĐIJA 2010.
USLOVI KONKURSA:
- Poslati tri pesme u tri primerka, dužine od 12 do 24 reda, teme slobodne. Pesme potpisati imenom i prezimenom, navesti tačnu adresu stanovanja, brojeve telefona i elektronsku adresu ukoliko je imate.
- Pesme mogu biti na srpskom, hrvatskom i bošnjačkom jeziku, a u koliko stvarate na drugim jezicima, uz orginal poslati prevod na jedan od navedenih jezika.
- Obavezna kraća biografija autora.
Konkurs traje od 20. februara do 30. maja 2010. godine, a pesme slati na adresu:
Zlatomir Borovnica

(za konkurs)
ulica Kneza Lazara 14/25
22320 Inđija, Srbija.

Ili elektronskom poštom na adresu:

zlatomir_borovnica@vektor.net

U koliko šaljete elektronskim putem, dovoljno je slati u jednom primerku, umnožavamo sami. (ŠIFRA NIJE POTREBNA).
Telefoni - fiksni: +381/22-551-347 — mobilni: +381/63-1055-199

Pravo učešća imaju svi autori stariji od 14 godina.
Manifestacija će se održati polovinom septembra 2010. godine kada će biti и promoлisan zbornik koji će se štampati od prispelih i odabranih radova. Na manifestaciju ćemo pozvati do 70 autora zastupljenih u zborniku. Tačan datum i vreme održavanja manifestacije ćemo Vam blagovremeno javiti. Radovi poslati na konkurs se ne vraćaju, a za objavljene radove se ne plaća honorar.


Sa poštovanjem,
Zlatomir Borovnica, predsednik

 

Vet pripremila Tatjana Debeljački