Песма Стефане Симоновић из Ристовца

Published on 07:50, 05/17,2011

Х В А Л А

 

 

Питања бих поставила многа,

али маму глава заболи од тога.

Она ми каже: „Срце, још си мала!

Зашто би све те појмове знала!“

 

Учитељица одговара на питања нека

и пажљиво је слушамо и ја, и сека.

Она каже да је књига нама спас

и пут у свет за све нас.

 

Зато смо прочитали све књиге из ормара,

али за друге и нове немамо пара.

А онда се појавила, као анђео са неба,

песникиња Зорица!

Да нам дарује књигу која нам треба!

 

Хвала Зорици!

Хвала „Дарујмо реч“ акцији!

Хвала целој нацији!

И ХВАЛА људима добре воље

који ће помоћи да нама буде боље!

 

Стефана Симоновић IV3

ОШ „1.мај“-Ристовац

 

Професор разредне наставе Слађана Димчић
са девојчицама из одељења.
Аутор песме, Стефана Симоновић
(једна од близнакиња) је десно, са круном.
 
 
 


Pismo Danice Radović sa porodicom

Published on 07:45, 05/17,2011

Poštovana Zorice,

Dobila sam Vaš mejl i dirnuo me Vaš poziv da deci u školi u Ristovcu uputimo knjige... Ja sam po profesiji novinar, radila sam ranije u Redakciji Borbe, potom u Politici, sada pisem uglavnom za Ilustrovanu Politiku i neke druge novine, i sama imam sina od 13 godina koji vrlo voli da čita. Moj suprug i ja imamo dosta knjiga, potrudićemo se da Vam pošaljemo bar jedan paket, a moj suprug piše i neke nove knjige i pokupićemo kod prijatelja još malo knjiga, pa, eto, biće nešto za školsku biblioteku i decu u Ristovcu.
Ako budete imali neku ideju i želju, recimo da deca iz Ristovca jednog dana dođu i vide naše Sremske Karlovce, ili slično, napišite mi šta biste želeli, možda bih mogla da probam da organizujem u ovdašnjoj školi da neka karlovačka deca prime Vaše đake, da se upoznaju i malo druže... Lepota školskog života je i u tome, a danas je takvih mogućnosti sve manje za našu decu.
Istina, ovaj predlog sam iznela samo u svoje ime, ja nemam nijednu instituciju koja bi stajala iza mene, ali mogu da pokušam, ne mogu obećati da ću stoprocentno uspeti.
Pozdravljam Vas, Vaš kolektiv, svu ristovačku decu, želim vam svima
zajedno svaku sreću, zdravlje i uspeh, srdačno


Danica Radović sa suprugom Dimitrijem i sinom Zoranom
Sremski Karlovci
 

 


Писмо Слађане Димчић и Славољуба Грујића

Published on 08:45, 05/04,2011

     Поштовани,

    данас сам на интернету видела Вашу акцију „Дарујмо реч“. Нисам сигурна да ли та акција још увек траје, али сам одлучила да вам се у сваком случају обратим, ради остваривања било какве сарадње. Ја сам учитељица у издвојеном одељењу ОШ „1.мај“ - Вртогош, у Ристовцу. Ситуација нашег издвојеног одељења је врло специфична. Село Ристовац се налази на граници општина Врање -Бујановац, па ученици од првог до четвртог разреда издвојеног одељења су ђаци ОШ „1.мај“ - Вртогош, да би од петог разреда прелазили у школу у Жбевцу или Буштрању, у зависности које им је село ближе. И аутобуске везе са Врањем су веома ретке, а цена карте од 220 дин. не баш приступачна. Наше издвојено одељење не поседује званичну библиотеку, али имамо скоро све лектире од првог до четвртог разреда у неколико примерака и мали број додатне дечије литературе, које смо углавном добили донацијама људи добре воље. Али то је недовољно за децу која воле да читају, а наша деца воле! Сналазимо се на разне начине. Ја им углавном узимам и враћам књиге из градске библиотеке, као из библиотеке централне школе у Вртогошу. Жалосно је да деца која воле и желе да читају, немају прилику да то и остваре.

     Шаљем вам и неке слике са различитих активности у нашој школи. 

 

     Унапред захвални

     Слађана Димчић, професор разредне наставе

     Славољуб Грујић, наставник разредне наставе

 

 

 Крај школске године 2009. - 2010.

Еколошка недеља

 

Приредба поводом Дана Светог Саве, 2011.

 

 

 


Pismo gospođe Zorice Stojčeve

Published on 11:39, 04/19,2011

Draga Zorice,

Naš prvi susret 15. februara o.g. na prijemu povodom Dana državnosti i Dana Vojske Srbije organizovan od strane Ambasade R. Srbije u Skoplju, ostavio je na mene izuzetan utisak. 

Iz mnoštva ljudi koji su bili tu prisutni izdvojila se tvoja pojava.

Širok, prijateljski osmeh privukao je moju pažnju, a energija koja je zračila iz tebe osvojila me. Bila sam oduševljena tvojom idejom i akcijom DARUJMO REČ. Sigurna sam da je to odlična stvar i zato se pridružujem Tvojoj akciji. Svoju energiju prenela si na mene a ja se nadam da ću uspeti da je prosledim dalje na one koje znam.

Srdačan pozdrav Tebi i svim ljudima dobre volje i širokog srca.

Zorica Stojčeva, Skoplje

 

 

 

 


Писмо Данијеле Станковић

Published on 10:05, 04/14,2011

„Коју књигу сад да узмем. Ову сам читала, и ову, не знам, донесите ми, наставнице, неку вашу књигу“.

„У реду, донећу ти оно што имам“.

Овако су текли моји разговори са ученицима. Имамо библиотеку у школи, имамо додуше и књиге, али све је то било недовољно за моје ђаке. Биле су то књиге за средњу школу, или оне које су читали и по неколико пута. Тражили су нешто „ново“, нешто што је занимљиво за њихов узраст. Тешко је било испунити њихове жеље, тешко је било одвојити новац за куповину било чега за школу, а камоли за књиге.

А онда једног дана, као у бајкама, претражујући странице о књижевности на интернету, примећујем наслов „Гледај напред“. Симболичан наслов је привукао моју пажњу и један клик је био почетак нечег лепог. Чим сам видела позив за оснивање сеоских библиотека, знала сам да је ово прилика и за нашу школу. Све је било просто, послала сам писмо и чекала. Ником нисам говорила. Шта ако ми нико не одговори, нећу да испаднем смешна пред колегама. Ћутала сам, чекала мејл са нестрпљењем. И онда је кренуло... и мејл, позив госпође Зорице Сентић, прве књиге... Стигле су нам прво књиге госпође Живкице из Ниша и господина Вукотића. Нешто се дешавало... Осмех на дечјем лицу био је највећа награда за мој мали труд. Сви су били изненађени, зар још неко верује у моћ лепе речи. Затим је уследио позив, па поклон Секретаријата председника Републике и два велика пакета књига господина Златомира Боровнице. Књигама су нас обрадовали Задужбинарско друштво „Први српски устанак“ из Аранђеловца, као и госпођа Љиљана Нинковић Мргић. Са нестрпљењем очекујемо поштара и нове књиге. Ужурбано их отварамо, прелиставамо и предајемо библиотекару да их упише. И тако из дана у дан, празне полице сада су пуне и чини ми се као да су и оне насмејане, пуне шарених књига.

 

 

 

Сви су заинтересовани, па и они који никад не привире у библиотеку, узму и прелистају неку од нових књига. Последњи пакет нам је стигао у петак, 8.априла, изненадио нас и обрадовао. Биле су то књиге, односно збирке задатака из математике које нам је послало математичарско друштво „Архимедес“. Могу још да додам, да су неке главице већ „намучене“ задацима из ових збирки. Свакако, промена им прија.

 

 

Акција „Дарујмо реч“ је вратила наду у добре људе нашој школи. На тренутак смо заборавили наше проблеме и веселили смо се сваком новом наслову на нашој полици.

Зато, још једном, свима који су послали књиге велико ХВАЛА и надамо се да ће се још много књига  доселити у нашу школу. Сликаћемо све пакете и на тај начин показати своју захвалност.

 

Данијела Станковић

 

 


1 2 3  Sledeći»