Koliko je ruža

Published on 19:11, 12/14,2008

Koliko ruža vidite?
 
 
pozdrav iz Prijedora iz motala
 
 
www.motellepont.com
 
Zorica Sentić
 
 
www.zorica.net
http://darujmorec.blog.rs/blog/darujmorec
"i ko ne traži nađe... treba malo više vremena..."
 


France Inter, božić 2002.

Published on 14:56, 12/09,2008

Istinita bajka 
 
Božić 66
 
 
 
"Vidiš, Zorice, moj poklon nije onaj koji ti smatraš poklonom. To nije najlepši. Cipele će uskoro biti premalene za tebe, suknjica će biti poput džepne maramice kad odrasteš, narukvicu možeš da izgubiš, ogrlicu će ti jednog dana ukrasti, a broš će ti dosaditi. Priče koje sam ti pričala biće uvek u tebi, u tvom srcu i tvojoj glavi. Jednog dana, kad na tebe dođe red, ti ćeš ih pričati svojoj deci i unučićima". 
 
 
 
Mojoj Baki Katarini
 
 
11. decemabar 2002. 01h17 Frans Inter. Muzika me ledi i jeza se širi po mom telu. Jedan čaroban vetrić kao ovaj udaljeni glas koji mi je nekada davno obećavao lepu sudbinu. Okrećem broj. Tražim podatke o CD-u. Jedan nežni glasić, nazvan Romana, odgovara na moje čekanje. Ali, na moje iznenađenje, Romana me pita da li bih želela da pričam o Božiću, tek tako, na Frans Interu. Zbunjena, najpre želim da odbijem… ali ona insistira. «Ne znam zašto, ali sigurna sam da biste to veoma lepo učinili», kaže ona. Prihvatam. Ne umem da kažem ne. Iako u suštini čekam na to od… od kada, zapravo? Jedan znak sa neba ili jedan odgovor na pitanje bačeno u očaj tišine u kojoj sam zatočena. Zato što je ovo što ću vam sada ispričati jedna istinita priča. 

Jedan Božić u mom selu, tamo, u Jugoslaviji. Sada treba reći – u Srbiji. Ali ne previše glasno. To još uvek nije najpoželjnije. Pst !  To je južno od Beograda na dvadeset kilometara od makedonske granice. Oni koji su prolazili Jugoslavijom idući u Grčku, takođe su prošli kroz moje selo. Njegovo ime? Levosoje. 

Svake nedelje koja prethodi Božiću, dva putujuća trgovca, truckajući se na leđima magarca na blatnjavim putevima, silazila su u selo. Nastanjivali su se kod seljaka. Na svakoga je dolazio red. Moja baka je često tu misiju milosrdno prihvatala. Oh, u suštini, to nije bilo tako teško- sa onom spontanošću svojstvenom ženama Mediterana koje stavljaju sve folklore, sve jezike i sve vere u isti bakrač gostoprimstva. 

Procenite sami: narukvica, ogrlica, broš, olovke, sveska… Šta još znam? To je bio takođe njihov način da plate prenoćište i hranu, i jedini način da kažu baki hvala. Zvali su je Baba.

Darežljivost i odlična babina kuhinja bili su nadaleko poznati i priznati. Ali oni su birali Babu kao gostioničarku koja je bila najpoznatija po pričama koje je pričala uveče, pred spavanje. Pričali su da je bila najbolja pripovedačica u prečniku od 500km. Kakve su to bile neobjavljene price!
 
Dan uoči Božića, dakle, 6. januara tamo, deda je išao da potraži slamu u ambaru. Ispraznio bi kuhinju, koja je obično bila trpezarija, i složio bi sto i stolice u podrum. Ostavljao bi samo peć na drva. Zatim bi priuštio sebi zadovoljstvo da postavi prostirku od slame u obliku kruga, po podu, usred kuhinje. Bio je ponosan na svoj tepih i ponavljao neprekidno: »Videli ste kako je to lepa slama… ona koja ne bode! »Posle ponavljanja te iste rečenice onoliko koliko je želeo, i sve glasnije da bi ga baka čula, uputio bi joj osmeh i vragolasto namignuo. U to vreme nisam baš najbolje razumela zašto. Sada mislim da znam zašto su toliko voleli slamu i zašto su isticali da ne bode. Moja baka nije imala plave oči, ali sam često slušala dedu kako je govorio: «Imaš lepe oči, znaš». A moja baka je odgovarala:

«Znam, znam. Ali nikad se neće dovoljno znati». I moj deda se smeškao.

Zatim bi deda iskopao jednu rupu od oko 15cm prečnika u jednom uglu kuhinje. Pod nije bio popločan, već zemljani. Rupa je bila za igru oraha, posle obroka. Baka je pripremala obrok od ranog jutra.

Pasulj, pita, lisnato testo, jaja, sir i praziluk, riba, čokoladni kolači i, najzad, čuveni hleb sa novčićem. Ah, taj hleb! Blagosloveni hleb koji bi glava kuće lomila pre nego što bi podelio po jedno parče svakom članu porodice, prisutnom ili odsutnom, posle čega bi se baka prekrstila i pomolila za prisutne, odsutne i siromašne. Ona ili onaj koji bi pronašao novčić, morao bi da kupi so, i na taj način bi kupio zagarantovanu sreću za tu godinu. Ne sećam se da sam dobila taj novčić. Ali baka me je uveravala: »Mali Isus ima mnogo čarobnih načina da bi te učinio srećnom, i to cele godine. Najveća sreća je zdravlje, osmeh, a on ti je to dao. Ostalo je lako. Dovoljno je da zamislis».  

Tako je rođen moj prijatelj Amizeni, dečačić izašao iz moje mašte, a zatim heroina nazvana Vremia, i još neki, ali sve to, ako ćemo iskreno, to su laži koje pričam sama sebi, kao što se kaže, priče izmišljene zbog dužine dana za tastaturom jednog kompjutera. Obavezna modernizacija.

Postojao je takođe i jedan prazan tanjir za slučaj da neko iznenada pristigne. Zvali smo ga «tanjir za sirotinju». Usred prostirke su bila postavljena sva jela. Posle ceremonije dodeljivanja hleba, dolazio je tanjir za Dobrog Boga. Baka bi uzimala jedan prazan tanjir i u njega stavljala po malo od svega: od pite, nekoliko oraha, ribe, pasulja, i parče kolača. Napunila bi tanjir. Slano i slatko pomešano, gotovo nejestivo! Nosila bi tanjir napolje, na terasu. Govorila bi: To je za Dobrog Boga». Razumela sam mnogo kasnije da se Dobri bog ponekad pretvarao u mačke jer bi sutradan tanjir bio prazan.

Posle obroka, svako se naoružavao svojim paketom oraha. Bitka je mogla da počne! Onaj koji bi ubacio svoj orah u rupu, stavljao bi u svoj dzep ostale orahe.To je nalik na igru klikerima, kod nas. Zatim je baka pričala priče cele večeri, a deka bi brinuo o peći na drva.

Babine priče uvek su imale u sebi jaku pouku. Priča iz 1966. ostala je zauvek urezana u sećanje male srpske imigrantkinje, bez sumnje zato što je to bio poslednji put da sam slavila Badnje veče 6. januara, i isto tako poslednji put sa svojom bakom. Jer, narednih godina slavila sam Badnje veče 24. decembra i 6. januara. Ali nisam primala poklone dva puta. Stigla sam u Francusku kada sam imala trinaest godina. Nisam znala ni reč francuskog jezika.


Na kraju priče, baka mi je rekla:

Vidiš, Zorice, moj poklon nije onaj koji ti smatraš poklonom. To nije najlepši. Cipele će uskoro biti premalene za tebe, suknjica će biti poput džepne maramice kad odrasteš, narukvicu možeš da izgubiš, ogrlicu će ti jednog dana ukrasti, a broš će ti dosaditi. Priče koje sam ti pričala biće uvek u tebi, u tvom srcu i tvojoj glavi. Jednog dana, kad na tebe dođe red, ti ćeš ih pričati svojoj deci i unučićima.

A ako večeras nešto poželiš, moći ćeš da pričaš o svom božiću celom svetu. Jednog dana, neki nežni glasić tražiće da mu pričaš o ovom svom Božiću».

Reci, Romana, poznaješ li moju baku ?

Gde si je srela ?  



Zorica Sentić
St Raphaël 2002
pisano jedne noći 11/12/2002.
za božić na France Inter 24/12/2002. emisija Macha Branger


Pitanje

Published on 12:29, 12/02,2008

Kada bih sebe progutala ja bih umrla!

(Šta li je to htela da mi kaže 3,5 godišnja devojčica Mila?)

 

Šta vi mislite, dragi naši?

 

Ljiljana Milosavljević


Recept za urnebes salatu

Published on 15:15, 11/26,2008

 
Osnovni sastojak je sir, dobar južnjački sir, a mi toga ovde imamo dosta.
Ja radim od oka, nisam nikada merio koliko čega stavim.
Važno je da ima dosta belog luka, recimo jedna glavica standardne veličine.
Luk istucam u avanu (ne seckam nožem jer pri kontaktu sa metalom, gubi hranljiva svojstva).
Istucani luk dodam u sir i detaljno pomešam. Koristim viljušku kojom pritiskam po siru i luku,
povremeno mešajući.
Zatim dodam alevu papriku, tucanu i mlevenu, ljutu.
Po potrebi dodam i malo jogurta ili pavlake da bi smesa bila mekša.
Na kraju, nakon prebacivanja mase u posudu u kojoj će biti servirana,
prelijem kašikom ulja i istom kašikom izgladim površinu.
Može da se stavi jedna maslina na sredinu i malo sezonskog zelenila
sa strane (listići zelene salata, ili grančice peršuna), kao i režnjevi kuvane šargarepe
po obodu. Mašti na volju...
 
Ceduljica nije obavezna (-:
 
Prijatno! 
 


Nikada ne reci nemoguće

Published on 13:49, 11/26,2008

 
NON - NE - NO - NEVER... 
 
 
 
 
 
Non, N'abdiquez jamais ! même quand ça vous semble impossible.

dans impossible on peut lire possible

et ceci dans beaucoup de langues terriennes ...

 

français Zorica Sentic  

 

Ne, ne odustajte ni kad izgleda nemoguce.

u nemoguce mozete procitati moguce

u vise jezika sveta

 

en serbe Zorica Sentic

 

Не, не одустајте ни кад изгледа немогуће.

у немогу ће можете прочитати могуће

у више језика света

 

Zorica Sentic

Cyrillique SERBE Зорица Сентић

 

Ne , neniam rezignu ! eĉ kiam tio ŝajnas malebla

en malebla oni povas legi ebla-n

kaj tiel estas en multaj teraj lingvoj....

Zorica Sentic

Esperanto Floréal Martorell

 

Neen, geeft nooit op ! zelfs wanneer het u onmogelijk lijkt

in onmogelijk kan men mogelijk lezen

en dit in vele wereldtalen

Zorica Sentic

néerlandais par Paul Dauwe

 

¡No, no abdiquéis jamás!, aunque os parezca imposible.

en imposible se puede leer posible

Y esto en todas las lenguas de la tierra…

Zorica Sentic

espagnol par Ricardo Dessau

 

Never ever renounce! Even when that seems impossible to you
In impossible one can read possible

In many languages in the world

Zorica Sentic

anglais par Laurence ....

 

No, never abdicate ! Even when that seems to you impossible.
In impossible we can read possible

and this in many earth languages...  

Zorica Sentic

 anglais par Paul Dauwe

 

No, never give up! Even when things seem impossible.

In "impossible", you may read "possible"

and this is the case, in many languages in the world.

Zorica Sentic

anglais par Claude Cognard

 

Nein, kapitulieren Sie niemals ! Sogar, wenn das Ihnen unmöglich zu sein scheint.
in unmöglichem kann man möglich lesen

und das in vielen weltsprachen...  

Zorica Sentic

en allemand par Paul Dauwe

 

Non abdicare mai, anche quando questo vi sembre impossibile.

dentro impossible possiamo leggere possibile

e questo dentro tutte le lingue della terra.

Zorica Sentic

en Italien par Denise Bernhardt

 

Não ! Não renuncie nunca ! Mesmo se parece imposs�­vel

em imposs�­vel pode-se ler poss�­vel,

e isto em muitas l�­nguas terráqueas.

Zorica Sentic

en portugais Pedro Vianna

 

Não,não abdiquem ! Mesmo quando vos parece imposs�­vel.

em imposs�­vel pode-se ler possivel.

e isto em muitas l�­nguas da terra.

Zorica Sentic

en portugais Andreia Matos

 

Нет. Никогда не отступайте! Даже тогда, когда вам это кажется невозможным.

  в невозможном можно прочесть возможное

и так на многих земных языках.

Zorica Sentic

 en russe par Elvira

 

Nej, ge aldrig upp när det verkar omöjligt.

I omöjligt kan vi läsa möjligt

Och så i många andra språk.

 

Zorica Sentic

 suédois par Claire Perez et Jonas Thurén.

 

Nie, nie rezygnujcie nawet wtedy kiedy to jest niemożliwe

w niemożliwym możecie przeczytać możliwe

  w wielu językach świata.

 

Zorica Sentic

traduit en polonais

 na język polski: Olga Lalić-Krowicka

*

أبدا! �­تى أمام المست�­يل.

في المست�­يل نستطيع قرأت ممكن

وهذا في جميع اللغات.  

Zorica Sentić

 en arabe ...pas signé

*

לא

על תוותרו אפילו כשנירא אי אפשר.

באי אפשר יכלים לקרוא אפשר בקמה מהספות האולם .

Zorica Sentic

Goran Yovanovich

*

 
Nej, aldrig giv op! Til og med når tingene virker umulige.
I "umuligt", må du læse "muligt"
Og det er tilfældet, i mange sprog overalt i verden.

Zorica Sentic
In Danish på dansk Predrag Crnkovic
 
*
NE!
Ne, nemoj prestat provivat
ni ondat kada ti se čini da ni moguće.
aš i va besedi neMOGUĆE, MOGUĆE se hrani
na jeziki zi svih svita strani!

Zorica Sentic

čakavski dijalekt/otok Krk/ Ida - Elfrida M.Mahulja

*

No, no abdiqueu mai, ni quan us sembli impossible

a impossible es pot llegir possible

i això a totes les llengües de la terra

Zorica Sentic

catalan, Xavier Diez

*

Non, Pa bay vag ! Pa kite sa ! Menm si sa parèt enposib
Nan mo « enposib » ou ka wè « posib »
Nan pifò lang sou latè…
 
Zorica Sentic
Traduction en Créole Haïtien de Juste JONEL
(Port-au -Prince HAITI )