Zvonimir Popović
Biografija
Zvonimir Popović je diplomirao srpskohrvatski jezik i književnost u Beogradu. U Švedskoj je bio direktor državne ustanove u službi za strance. Objavljivao je knjige za decu, a na srpski je prevodio poznate švedske pisce Lundkvista, Lindgrena, Delblanka.
Švedski pisac s korenjem u Srbiji
Dve reči: vilajet i čučavac izmislio za Šveđane
Zvonimir Popović (1934) živi u Švedskoj, ali nije pisac iz dijaspore. Jednostavno, jer je svoj prvi roman "Tamni vilajet" objavio na švedskom. Bilo je to 1998. godine. I roman je postao hit, pobrao brojne nagrade. Iako je to priča o gastarbajteru, Šveđani su pronašli nešto u njoj.
A Popovića prozvali "švedskim piscem s korenjem u Srbiji. Koji piše na švedskom, vrlo lepom švedskom". Roman je sada stigao i do nas (izdavač PaRo, prevod Dragoslava Lazić-Savić). Popovića pitamo koji je to prelomni trenutak kada pisac odluči da piše na nematernjem jeziku.
- To nije momenat, već proces. Mislio sam da mi je stvarno ostalo malo vremena da učinim nešto što treba učiniti. Živim 40 godina u Švedskoj. Ovde, u Srbiji, sam nepoznat. Opet, da tamo pišem na srpskom pa da se ovde dokazujem, uđem u plejadu onih pisaca iz dijaspore gde ima svega i svačega, to mi se nije dopalo. Setio sam se Plutarha.
On je tačno 1880 godina stariji od mene. Napisao je ne znam koliko uporednih biografija, a tu je i jedna anegdota o čoveku koji je putovao po grčkom arhipelagu, a posle pričao o svojim uspesima. Otprilike, da je sa stene na Rodosu skočio i dalje i više od drugih i da za to na Rodosu postoji bar stotinu svedoka. Jedan od slušalaca mu je onda rekao: "Misliš da ćemo da idemo na Rodos da ispitamo svedoke? Hic Rodos, Hic salta (Tu je Rodos, tu skači)". Moj Rodos je Švedska, tamo sam skočio, dokle sam doskočio o tome kritičari odlučuju.
Čula sam da ste imali malo problema oko naslova knjige. Šveđani nemaju reč za "vilajet"?
- Postoji izraz tamno carstvo, ali vilajet, tačno, takva reč ne postoji u švedskom jeziku. Morao sam da skujem jednu novu reč, i to otprilike znači tamni pakao. To nije i jedina reč koju sam skovao. Šveđani, na primer, nemaju reč za naš "čučavac", pa sam morao i tu reč da smislim.
Roman je deo trilogije. U Švedskoj ste već objavili i jednako uspešan nastavak.
- "Bagrem šapuće" je nastavak prve knjige, iako se svaka može zasebno čitati. "Bagrem" je dobio dve književne nagrade i Veliku nagradu za kulturu Švedske. Pišem i treću, ali neću o njoj za sada.
Da li ste znali švedski pre nego što ste otišli?
- Ne, ni reč. Mene je tamo ljubav odvukla 1962. godine, a ako me pitate kako se slažemo, odgovor je jednostavan - mi se volimo. Mi smo različite vere, narodnosti, različitih maternjih jezika, ali, eto, volimo se.