У Пелагићеву уручене Годишње награде ''Васа Пелагић''
за врхунска остварења у образовању 2009.
Педагошки покрет Србије, у сарадњи са Општином Пелагићево и Основном школом ''Васа Пелагић'' у Пелагићеву у Републици Српској, ове године, организовао је додјелу Годишњих награда ''Васа Пелагић'' за врхунска остварења у образовању 2009. у родном мјесту великог реформатора и револуционара. Као да им је сам Пелагић дошапнуо да границе, нити било какве баријере међу људима не треба правити.
На ''Пелагићевом педагошком сабору'' у суботу 23.јануара 2010. године у препуној сали свечано уређеног амбијента школе и пред еминентним представницима културног и јавног живота, из свих крајева, како из Србије тако и из Републике Српске, одвијао се, по много чему, необичан програм.
Почело је свечано читањем ''Химне Васи Пелагићу''. Истакли су се пјесници Драгица Ђекић, Вера Цветановић, Стојанка Сека Закић, Милош Петровић и Теодор Опалић. По угледу на старије и ученици су показали свој неоспорни литерарни таленат говорећи ''Писмо Васи Пелагићу''.
Поздравно обраћање скупу проф. др Драге Пантића, предсједника Педагошког покрета Србије већ је наговијестило да ће скуп осим свечаног имати и радни карактер. Према уговореном програму требало је освијетлити реформаторске идеје Васе Пелагића и тиме допринијети бољем сагледавању актуелних дешавања у нашем школству.
Скуп су поздравили и Милан Несторовић, директор Основне школе ''Васа Пелагић'', Симо Стакић, начелник Општине Пелагићево, Мирослав Бобрек, помоћник министра просвјете и културе РС. Прочитана је и поздравна честитка Рајка Кузмановића, предсједника РС. Сви су они говорили о потреби организовања оваквих педагошких скупова, сабора на којима се кроз награђене види домет, а кроз идеје нови правци и стремљења ка још бољем.
Визионарски уводни реферат проф. др Драге Пантића ''Толстојева и Пелагићева педагошка револуција у 19. и 21. вијеку'' је био једно ново виђење и један нови приступ и историји педагогије и модалитетима даљег развоја педагошке науке и праксе у 21. вијеку. Овакав, слободно можемо рећи, научни рад ће сигурно наћи пута да буде презентован ширем кругу педагошких научних радника као и педагошких практичара у нашим школама.
Доц. др Маргит Савовић, предсједник жирија уручила је потом престижне Годишње награде за врхунска остварења у образовању 2009.
Маргит Савовић уручује признање директору О.Ш. Васа Пелагић,
Милану Несторовићу
Специјалну награду ''Васа Пелагић'' за врхунска остварења у филозофији и друштвеним наукама добио је академик Михаило Марковић из Београда, чије дјело је представио проф. Филозофског факултета у Београду др Мирко Зуровац.
Из различитих области педагошког дјеловања Годишње награде ''Васа Пелагић'' су још добили:
• Др Милутин Милутиновић и Радојко Јововић из Крагујевца, аутори Споменице „Век Учитељске школе у Крагујевцу: (1871-1971)“ – педагошка књига године
• ОШ „Васо Пелагић“ у Пелагићеву – педагошка установа године
• Часопис „Иновације у настави“ из Београда – педагошко гласило године
• Иван Ружичић из Чачка – педагошки критичар године
• Зорица Сентић из Кана – добротвор године у образовању
• Гордана Стаменковић из Београда – новинар године у образовању
• Др Слађана Миленковић из Сремске Митровице – педагошки стваралац године
• Љиљана Ђуровић из Горњег Милановца – педагошки практичар године
• Нада Митровић из Главичица – педагошки руководилац године
• Јасна Капор, ОШ „Ђура Јакшић“ из Панчева – школски педагог године
• Милка Бабарогић из Врњачке Бање – васпитач године
• Олгица Јовановић из Београда – социјални радник године
• Ана Петровић из Јагодине – студент године у педагогији.
То што је Педагошки покрет Србије у Основној школи ''Васо Пелагић'' из Пелагићева препознао педагошку установу године и Нади Митровић, директорици Основне школе ''Ћирило и Методије'' у Главичицама, педагошког руководиоца године, чини част свима у Републици Српској, а нарочито част и признање самим носиоцима ове традиционалне и престижне награде.
Округли сто о теми '' Васа Пелагић-учитељ и реформатор васпитања и образовања'' припремљеним рефератима Милоша Антонића ''Бесједа о бесмртности Васе Пелагића'', Саве Милићевића ''Васа Пелагић-узор наставницима и младима'', Ивана Ружичића ''Зашто наставник мора бити креатор реформи и закона у образовању, Наде Митровић ''Хуманизам у дјелу Васе Пелагића'' изазвао је и друге учеснике скупа да проговоре о Васи Пелагићу у свјетлу савремених збивања у нашем школству и друштву уопште.
Као да је оживио онај тестамент Васе Пелагића да у будућности неке нове генерације према достигнутом степену развоја науке усавршавају његове идеје и помажу народу у његовој муци. Тако је у свјетлу ''народних потреба'' данас јасно истакнуто да је наше школство у великој кризи и да су неопходне корјените реформе у образовању уопште:
- Инклузивна настава је само један у низу проблема. Да ли се данашњим рјешењем сложеног питања специјалног васпитања штеди, или је управо обрнуто. То временом постаје највећи трошак, не рачунајући ту големе хуманистичке промашаје.
- ''Школа без понављача'' је идеал који није остварен без обзира на све њене модерне варијације. Не смије бити шкарта у образовању младих.
- Без смањења норми, нарочито у млађим разредима разредне наставе, педагози неће бити у стању да одговоре свим захтјевима које намећу савремене потребе. Прије свега наметнути сегмент техничке припреме наставника мора бити замијењен педагошком припремом.
- Не смије се сметнути са ума да смо ми словенски народ са таквом традицијом и културом да је у очувању идентитета неопходно задржати руски језик у школама.
- Велика и погубна опасност по биће нашег народа је укидање сеоских школа, а самим тиме и припомоћ друштва да села коначно и нестане са лица земње.
- Насушна је потреба растеретити наставне планове свих сувишних садржаја, како у школама тако и на факултетима, додајући им нове савремене димензије оспособљавања младог човјека за сналажење у ономе што га чека на крају школовања.
- Систем недоступности образовања, посебно његове злоупотребе и лицемјерја у бризи о дјеци, породици и школи треба пелагићавски осудити и елиминисати.
Скуп је завршен усвајањем закључака, иницијатива и порука гдје се посебно издваја:
- Да оваква манифестација треба да прерасте у традиционални ''Пелагићев педагошки сабор''.
- Да се уради идејни пројекат ''Пелагићево етно село''
- Да се актуелизује отварање библиотека ''Васа Пелагић'' како у Пелагићеву тако и у другим мјестима
- Покренути иницијативу да се у Пелагићеву отвори музеј посвећен дјелу Васе Пелагића
- Иницирати неки вид удруживања педагошких радника који су остали беспомоћни у поједниначним иницијативама
- Актуелизовати питање избора достојнијег мјеста вјечног починка посмртних остатака Васе Пелагића.
На домаћински организованом коктелу уз пријатно дружење, из Пелагићева гости носе утисак задовољства што је овакав скуп наговјештај оживљавања нашег школства уз наду да ће на будућим ''Пелагићевим педагошким саборима'' заискрити нове идеје и тиме унаприједити нашу педагошку мисао.
Предсједник Организационог одбора
Саво Милићевић
Заједничка фотографија учесника сусрета
