Palanačke novine o promociji akcije
Published on 09:02, 05/05,2010
Članak od 5. aprila 2010. u Nezavisnim varoškim novinama
priilog, Ljiljana Milosavljević
Marko Spirić
Published on 08:20, 04/26,2010
Da!
Da! Kada se najmanje nadamo, kada možda i najviše sumnjamo, baš tada, kao da nas čuju svi čarobnjaci lepih susreta i kao da se nađu pored nas. I eto, baš tako, u Vranju upoznah Marka jedne nedelje kada rekoh prijatelju: verovaću još malo da ima još lepih duša.
Znam da ih ima u celom svetu, ali one su mi potrebne ove godine, u Srbiji. Srela sam ih dosta, ali je puno onih koji zaborave da traju ili je to samo još jedna vrsta „iskrenosti“.
Mnogi su sada članovi ekipe „Darujmo reč“. Mnogo lepih duša. Svako od njih je poseban na svoj način. Jednoga dana ću pisati opširnije o svima, možda, u nekoj knjizi za koju već znam naslov: „Vaša, moja Srbija“. Ali znam da ću one koji su vredniji od vrednih, moći da nabrojim na prste dve ruke. To su oni koji će sa mnom do kraja da veruju u nemoguće-moguću akciju Darujmo reč. O tome kasnije.
Danas par reči o Marku.
Da je Marko vredan, jeste!
Da je pametan, mislim!
Da je iskren, i u to sam ubeđena!
Da je kulturan, to sam imala prilike da vidim!
Da ima lep glas, i to sam čula!
Da je lep, eh to se vidi!
Da je uporan, verujem!
Da poseduje više talenata, i to znam.
Ali čujem ja i vas. Rećićete mi: „Pa šta? Ima na hiljade takvih dečaka u svetu, u Srbiji. Šta to ona nam sada priča“?
Mislite li stvarno da ih ima puno?
Da, i ja mislim!
Ali, gde su?
Gde su se sakrili?
Gde se tačno nalaze?
Dajte mi adrese, molim vas!
Dajte mi imena.
Gde su oni koji, kao Marko, koriste svaki slobodan trenutak da pričaju o akciji „Darujmo reč“?
Gde?
Kako se oni zovu?
Na Facebook-u, na radiјu, na tv, u novinama, svojim prijateljima, Marko priča o akciji „Darujmo reč“.
Jeste da je njegov posao vezan za knjige, ali i da nije, ja verujem da bi Marko pričao o akciji. Kao što oni koji su zaljubljeni u „Farmu“, govore o svađi između dva farmera, ko zna da muze a ko ne, i ko zna da mesi pogaču ili ne, i ko ovo, i ko ono. Ali mi nismo „Farma“! Mi smo „Darujmo reč“. Ko daje sve od sebe da bi u svom regionu proširio vest da akcija „Darujmo reč“ postoji? Verujte, za ove dve godine malo sam takvih ih upoznala. Preko stotinu članova ekipe je u akciji! Čak i kada potražimo pomoć, ne dobijemo je. Da ne govorim o tome ko je za akciju samoinicijativno uradilo nešto poput Marka. Mogu da ih nabrojim na prste jedne ruke. Žalosno!
Ko ume da lepo napiše desetak redova koji će da doprinesu da knjige stignu akciji i ko uspe da ih objavi u lokalnim novinama? Za sada Marko i samo Marko. Ali zaboraviću najvažnije - ne očekuje ništa zauzvrat! Samo postavljam pitanja. Odgovor nekada nije važan ili se nalazi između redova.
Da, ima ljudi, ali koliko njih je spremno da istraje? Verujem da će Marko biti jedan od najvrednijih članova akcije „Darujmo reč“, moj mali prst me nikada nije izneverio, a ako izneveri, biće mi žao. Jer akcija „Darujmo reč“ je za vas, za vašu decu, za sela …da sva sela u Srbiji imaju svoju biblioteku.
Da, Marko je to razumeo. Razumeo je da je i njegovo Sutra u pitanju, njegovo i nečijeg deteta! A svi znamo da nam nisu potrebne sve knjige koje imamo, koje smo pročitali ili ne, a i one koje smo dobili na poklon i koje samo skupljaju prašinu na nekoj polici.
Verujte, one će biti korisnije tamo negde u nekom selu…
Da, to je Marko razumeo!
Bezmerno sam zahvalna Marku, ne samo za to što je uradio, već što znam da će još više da uradi u budućnosti!
Da!
Zorica Sentić
Susreti na Sajmu turizma u Nišu
Published on 10:20, 04/07,2010
Za početak priče DARUJMO REČ, nije preterano reći: "Bilo je jednom..." Da, cela priča je bajka. Pričam ljudima kako je sve počelo, kako se razvijalo, kako smo došli do štanda na Sajmu knjiga u Beogradu, kako sam upoznala one koji su to omogućili i druge ljude, kako ja sebi dozvoljavam neke ''slobode'' ili neke postupke koje možda zovemo mudrošću ili nekako drugačije.
Mnogo ih je koji ne mogu da veruju. Ne kažu mi uvek, ali im se to vidi u očima, ili ja to umem da čujem, ali ne lažem, cela priča je čarbona, cela priča je bajka. Istinita bajka.
"Darujmo reč" će biti jedna napisana bajka, mada je jedan deo lepo prikazan fotografijama i tekstovima zahvaljujući uredniku bloga, Nišliji Aleksandru Saši Popoviću.
Jedan lep deo knjige ISTINITE BAJKE, doživela sam ove nedelje u Nišu gde sam pored Aleksandra upoznala i Natašu Ćirić, Snežanu Radović i još neke lepe duše koje će da budu aktivne kako bi za bajku doznao ceo svet. A pre svega toga, ...da sva sela Srbije imaju svoju biblioteku, jer cilj Bajke je to!
Posle predivne večeri u Narodnoj biblioteci (kada sam se vratila u sjajan hotel , ovde dozvoljavam sebi aparte... plakala sam od sreće, jer sam razumela da će akcija napokon da uspe), sutradan, prošetala sam malo Nišom i upoznala još neke divne duše... kojima sam pričala... pogodite o čemu?
Jedini mogući kraj ove bajke je da postignemo cilj, zato ste mi potrebni... svi po malo, ja ću ostalo.
Koristim priliku da se zahvalim svima... i izvinim onima kojima ne posvećujem možda dovoljno vremena, ali verujte, nekada ne znam kako se zovem...
I da samo dodam da ću se vratiti u Niš... jer sam obećala, a ima duša koje nisu mogle da budu prisutne na promociji, kao naprimer naš kreator logo-a,
Nišlija Dragan Ganja Stanković.
Mnogo ih je koji ne mogu da veruju. Ne kažu mi uvek, ali im se to vidi u očima, ili ja to umem da čujem, ali ne lažem, cela priča je čarbona, cela priča je bajka. Istinita bajka.
"Darujmo reč" će biti jedna napisana bajka, mada je jedan deo lepo prikazan fotografijama i tekstovima zahvaljujući uredniku bloga, Nišliji Aleksandru Saši Popoviću.
Jedan lep deo knjige ISTINITE BAJKE, doživela sam ove nedelje u Nišu gde sam pored Aleksandra upoznala i Natašu Ćirić, Snežanu Radović i još neke lepe duše koje će da budu aktivne kako bi za bajku doznao ceo svet. A pre svega toga, ...da sva sela Srbije imaju svoju biblioteku, jer cilj Bajke je to!
Posle predivne večeri u Narodnoj biblioteci (kada sam se vratila u sjajan hotel , ovde dozvoljavam sebi aparte... plakala sam od sreće, jer sam razumela da će akcija napokon da uspe), sutradan, prošetala sam malo Nišom i upoznala još neke divne duše... kojima sam pričala... pogodite o čemu?
Jedini mogući kraj ove bajke je da postignemo cilj, zato ste mi potrebni... svi po malo, ja ću ostalo.
Koristim priliku da se zahvalim svima... i izvinim onima kojima ne posvećujem možda dovoljno vremena, ali verujte, nekada ne znam kako se zovem...
I da samo dodam da ću se vratiti u Niš... jer sam obećala, a ima duša koje nisu mogle da budu prisutne na promociji, kao naprimer naš kreator logo-a,
Nišlija Dragan Ganja Stanković.
Dakle do tada, pišemo se.
I ne zaboravite, akcija produžava i ako nišam u Nišu, odnesite vaše knjige u biblioteku...
Slikajte sve.
A mi ćemo to da postavimo na blog.
Neka Niš bude LEP I VELIKI PRIMER.
Pozdrav sa najjužnijeg juga ... iz mog malog sela Levosoja.
Gradonačelnik, mr Miloš Simonović
Predsednik GO "Pantelej", g. Slaviša Dinić
G. Slavoljub Bajin, član Veća GO "Medijana"
i g-đa Katica Ilić-Stojanović, Načelnica opštinske uprave GO "Pantelej"
Snežana Radović, Zorica i g-đa Gordana Livada, član Veća GO "Medijana"
G-đa Dušica Davidović, član gradskog Veća Grada Niša
G. Novica Simić, načelnik opštinske uprave GO Medijana
G. Bratislav Ignjatović, direktor Sportskog centra "Čair"
G. Ljuba Andrić, menadžer i g. Tomo Sekulović, vlasnik hotela "Niški cvet"
Govorim svima koje sretnem iste reči, taksistima, anđelima,
prodavačici paste na Kalenićevoj pijaci, ministru kulture i gradonačelniku,
da svako selo u Srbiji treba da ima svoju biblioteku, kao što je davno rekao
Vasa Pelagić, čije nagrade treba da budemo dostojni.
Štand Opštine Staro Nagoričane, Republika Makedonija
„Darujmo reč“
Zorica Sentić, Zorica Hrabrost, Zorica Upornost na putu je da uspe jedan od najplemenijih poduhvata ovog veka. „Darujmo reć“. Pesnik reče: Sve bih dao ali ništa nemam. Nije slučaj što je skoro isti stih, skoro istovremeno napisao jedan srpski i jedan francuski pesnik. Naša Vranjanka odrasla pod palmama Azurne obale za mene nije pisac iz dijaspore. Pisac, pravi pesnik kao Zorica ne pripada nikome osim onom oblaku koji ga vuče gore, sve više iznad svih nas, iznad svih granica. Hvala Zorici u ime sve dece koje čekaju u selima i varošicama njenu reč.
Vladan Radoman
Zorica Sentić, Zorica Hrabrost, Zorica Upornost na putu je da uspe jedan od najplemenijih poduhvata ovog veka. „Darujmo reć“. Pesnik reče: Sve bih dao ali ništa nemam. Nije slučaj što je skoro isti stih, skoro istovremeno napisao jedan srpski i jedan francuski pesnik. Naša Vranjanka odrasla pod palmama Azurne obale za mene nije pisac iz dijaspore. Pisac, pravi pesnik kao Zorica ne pripada nikome osim onom oblaku koji ga vuče gore, sve više iznad svih nas, iznad svih granica. Hvala Zorici u ime sve dece koje čekaju u selima i varošicama njenu reč.
Vladan Radoman
Marijana poklonila knjige akciji
Published on 10:10, 04/07,2010
Marijana Stojanović sa knjigama koje je donela
u Narodnu biblioteku „Stevan Sremac“ u Nišu
" ...da svako selo u Srbije dobije svoju biblioteku"