Marko Spirić
Published on 04/26,2010
Da!
Da! Kada se najmanje nadamo, kada možda i najviše sumnjamo, baš tada, kao da nas čuju svi čarobnjaci lepih susreta i kao da se nađu pored nas. I eto, baš tako, u Vranju upoznah Marka jedne nedelje kada rekoh prijatelju: verovaću još malo da ima još lepih duša.
Znam da ih ima u celom svetu, ali one su mi potrebne ove godine, u Srbiji. Srela sam ih dosta, ali je puno onih koji zaborave da traju ili je to samo još jedna vrsta „iskrenosti“.
Mnogi su sada članovi ekipe „Darujmo reč“. Mnogo lepih duša. Svako od njih je poseban na svoj način. Jednoga dana ću pisati opširnije o svima, možda, u nekoj knjizi za koju već znam naslov: „Vaša, moja Srbija“. Ali znam da ću one koji su vredniji od vrednih, moći da nabrojim na prste dve ruke. To su oni koji će sa mnom do kraja da veruju u nemoguće-moguću akciju Darujmo reč. O tome kasnije.
Danas par reči o Marku.
Da je Marko vredan, jeste!
Da je pametan, mislim!
Da je iskren, i u to sam ubeđena!
Da je kulturan, to sam imala prilike da vidim!
Da ima lep glas, i to sam čula!
Da je lep, eh to se vidi!
Da je uporan, verujem!
Da poseduje više talenata, i to znam.
Ali čujem ja i vas. Rećićete mi: „Pa šta? Ima na hiljade takvih dečaka u svetu, u Srbiji. Šta to ona nam sada priča“?
Mislite li stvarno da ih ima puno?
Da, i ja mislim!
Ali, gde su?
Gde su se sakrili?
Gde se tačno nalaze?
Dajte mi adrese, molim vas!
Dajte mi imena.
Gde su oni koji, kao Marko, koriste svaki slobodan trenutak da pričaju o akciji „Darujmo reč“?
Gde?
Kako se oni zovu?
Na Facebook-u, na radiјu, na tv, u novinama, svojim prijateljima, Marko priča o akciji „Darujmo reč“.
Jeste da je njegov posao vezan za knjige, ali i da nije, ja verujem da bi Marko pričao o akciji. Kao što oni koji su zaljubljeni u „Farmu“, govore o svađi između dva farmera, ko zna da muze a ko ne, i ko zna da mesi pogaču ili ne, i ko ovo, i ko ono. Ali mi nismo „Farma“! Mi smo „Darujmo reč“. Ko daje sve od sebe da bi u svom regionu proširio vest da akcija „Darujmo reč“ postoji? Verujte, za ove dve godine malo sam takvih ih upoznala. Preko stotinu članova ekipe je u akciji! Čak i kada potražimo pomoć, ne dobijemo je. Da ne govorim o tome ko je za akciju samoinicijativno uradilo nešto poput Marka. Mogu da ih nabrojim na prste jedne ruke. Žalosno!
Ko ume da lepo napiše desetak redova koji će da doprinesu da knjige stignu akciji i ko uspe da ih objavi u lokalnim novinama? Za sada Marko i samo Marko. Ali zaboraviću najvažnije - ne očekuje ništa zauzvrat! Samo postavljam pitanja. Odgovor nekada nije važan ili se nalazi između redova.
Da, ima ljudi, ali koliko njih je spremno da istraje? Verujem da će Marko biti jedan od najvrednijih članova akcije „Darujmo reč“, moj mali prst me nikada nije izneverio, a ako izneveri, biće mi žao. Jer akcija „Darujmo reč“ je za vas, za vašu decu, za sela …da sva sela u Srbiji imaju svoju biblioteku.
Da, Marko je to razumeo. Razumeo je da je i njegovo Sutra u pitanju, njegovo i nečijeg deteta! A svi znamo da nam nisu potrebne sve knjige koje imamo, koje smo pročitali ili ne, a i one koje smo dobili na poklon i koje samo skupljaju prašinu na nekoj polici.
Verujte, one će biti korisnije tamo negde u nekom selu…
Da, to je Marko razumeo!
Bezmerno sam zahvalna Marku, ne samo za to što je uradio, već što znam da će još više da uradi u budućnosti!
Da!
Zorica Sentić