Predate knjige sakupljene u akciji u Nišu

Published on 08:19, 10/25,2010

     Knjige koje su prikupljene tokom i nakon promocije akcije "Darujmo reč" u Narodnoj biblioteci Stevan Sremac Nišu, marta 2010., predate su gimnaziji i  Osnovnoj školi "Vuk Karadžić" Gnjilane, Šilovo.

 

 

Pismo direktora Saše Stojanovića 

 

 

 

Pismo direktora Zorana Stojanovića

 

 

 

 Deo knjiga sakupljenih na martovskoj promociji u Nišu

 

 

 

       Akcija se zahvaljuje direktoru Narodne biblioteke Stevan Sremac, gospodinu Nebojši Vasiću, gospođi Snežani Radović, Nataši Ćirić i svima koji su pomogli i omogućili da sakupljene knjige stignu do svog odredišta.

 

 

 

 


Kako sam upoznao Zoricu Sentić?

Published on 09:25, 10/22,2010

 
     Nedavno je gostovala u Vranju i bila gost u klubu čiji je član i moj rodjeni brat. Održala je promociju i pričala o pisanju i pesmama. Moj brat je bio oduševljen energijom koju Zorica poseduje i spremnošću da pomogne drugima, odazove se na pozive i učini prave stvari za one kojima je to preko potrebno. U vremenu i svetu u kome danas živimo, malo je takvih ljudi, spremnih da se odreknu premije i daju sve od sebe da bi pomogli drugima. Zoricu sam upoznao u kući Đure Jakšića, na njenoj promociji. Kad sam krenuo na promociju mislio sam da neću upoznati Zoricu, da će biti u okruženju mnogo važnijih ljudi od mene i da jednostavno neće imati vremena za upoznavanje sa mnom. Međutim, na moje iznenađenje, Zorica je odvojila vreme za mene, upoznali smo se i razgovarali. Tad sam saznao i za akciju ''Darujmo reč", koju vodi Zorica uz pomoć prijatelja. Akcija ima za cilj prikupljanje knjiga za opremljanje biblioteka u mestima i selima gde ih nema. Oduševilo me je saznanje da neko želi i to da radi, da obezbedi knjige onima kojima su potrebne. Rešio sam da budem deo akcije i pomognem koliko mogu. Zasto? Još uvek verujem u dobre ljude i dobre namere. Zahvalan sam Zorici, što mi je omogućila da budem deo akcije.

ISKRENO

BOJAN MITIĆ


Kako stranci u Marseju uče srpski jezik

Published on 11:00, 10/15,2010

Stranci uče srpski jezik pomoću pesama Zorice Sentić na marsejskom fakultetu
 
 
 
     Čuvajmo srpski jezik, jer on nema nikoga osim nas - Srba, ne bi se složili sa ovom konstatacijom stranci koji u inostranstvu uče naš jezik.
     Već godinama unazad, postoji tradicija izučavanja srpskog jezika u Francuskoj. Na više od 5 fakulteta u zemlji, Francuzima i drugim strancima omogućeno je da uče naš jezik.
     Svoje iskustvo govori Tanja Milosavljević , lektor srpskog jezika na marsejskom fakultetu.
     "Drago mi je što stranci mogu naučiti srpski jezik, naučiti nešto o srpskoj kulturi i tradiciji, saznati kako se živi u Srbiji. Različiti su motivi za učenje našeg jezika. Jedni se odlučuju zbog toga što vole slovenske jezike, drugi zbog toga što ih zanima srpska i balkanska istorija. Činjenica je da se iz godine u godinu povećava broj ljudi u inostranstvu koji se odlučuju da uče naš jezik. Imam utisak da ljudi tek sada počinju da otkrivaju Balkan i njegove lepote. Među zainteresovanima ima dosta poslovnih ljudi koji smatraju da će im znanje srpskog jezika povećati šanse za sklapanje poslova sa partnerima iz naše zemlje. Pojedinci su se već oprobali u radu za pojedine institucije na Kosovu ili stažirali u Beogradu. Naravno da ima i slučajeva mešovitih brakova gde se supružnici neretko opredeljuju da pohađaju nastavu. Dolaze nam i deca naših radnika u inostranstvu kao apsolutni početnici. Zanima ih naša istorija, politika, ekonomija. Dakle, u pitanju su studenti različite starosne dobi. Ono što me posebno raduje i što moram priznati da je naša katedra, posle ruske, najposećenija, iako postoje i katedre za izučavanje poljskog, češkog i bugarskog jezika.
     Kurs obuhvata časove jezika, ali i časove iz istorije, jer je potrebno upoznati strance i sa našom kulturnom baštinom, s obzirom na našu burnu istoriju, seobe, ratove i uništenja kulturnog nasleđa.
     Radi se uglavnom u učionicama koje su tehnički opremljene (audio,video), kako bi učenje jezika kroz slike, igre, bilo zanimljivije. Takođe se koriste i laboratorije za časove iz fonetike, koje pružaju jedan daleko kvalitetniji rad. Studenti su jako motivisani i spremni za rad, učestvuju u raznim ateljeima, kreiraju projekte. Od azbuke, preko gramatičkih pravila, konverzacije, pisanja eseja, slušanja muzike i raznih vežbanja, u roku od 3 godine, oni dobijaju diplomu fakulteta i "progovore" srpski jezik.
     Velika je zainteresovanost stranaca za letnje škole jezika u Srbiji koje su odlična spona sa celim svetom. Za sada je bilo studenata koji su pohadjali letnju školu u Valjevu. Tokom svog boravka tamo, polaznici imaju veliku interakciju sa lokalnim stanovništvom, njihovim načinom života i idu na brojne izlete po Srbiji. Takođe mogu da se upoznaju sa lokalnim institucijama i njihovim funkcionisanjem, upoznati i ljude iz svih krajeva sveta. Dakle, odlično mesto za strance.
     Činjenica je da Srbija danas ne brine puno o srpskom jeziku i lektorima za srpski jezik u inostranstvu. Nikakva pomoć iz matice ne postoji. Ostavljeni ste da se sami snalazite, naručujete knjige o svom trošku kako bi što reprezentativnije prikazali Srbiju. Bez obzira na sve to, volim ovaj posao i radim ga iz ljubavi. Sve će to narod pozlatiti, ako ne srpski, onda bar francuski, nadam se (smeh). Nije lako,naravno. Potrebno je puno strpljenja kao i poznavanje njihovog jezika da biste im objasnili vaš jezik. Potrebno je da jezik usavršavate stalno. Jer sve je u jeziku! Ne kažu uzalud da je čovek slobodan samo onoliko koliko je kadar da se izrazi na svome, ali i na svakom drugom jeziku.
     Želim da se ovim putem zahvalim gospođi Zorici Sentić, našoj pesnikinji ogromnog srca, na nesebičnoj podršci i saradnji. Poznanstvo sa njom koje se desilo sasvim spontano smatram zaista jednim posebnim darom u mome životu. Uvidevši da je ona jedan od retkih pesnika koja stvara dvojezičnu poeziju, odlučila sam da njene pesme koristim za svoje časove. Na njenim pesmama studenti vežbaju dikciju, izgovor, uče nepoznate reci i na taj način obogaćuju svoj rečnik. Audio-zapisi Zoričinih pesama su nam takođe dragocena sredstva za rad. Studenti lepo prihvataju njene pesme. Slažu se da je to poezija snažne impresivnosti, dubokih poniranja i doživljavanja ljubavi, patnje, bola, lepota sveta i radosti postojanja. I dopada im se ideja da kroz poeziju uče jezik, jer poezijom se uspeva sve, ona dirne najdublje tačke ljudske duše… Ima jedna velika misao Danila Kiša koji je rekao da je poezija aristokracija duha, da u poeziji čovek ima neku drukčiju viziju sveta, sebe u tom svetu, viziju stvarnosti svoga vlastitoga odnosa prema jeziku, tako da je najbolja definicija za pesnike ona koja kaže da su pesnici vrtlari svome maternjem jeziku. Zorica nam pokazuje to na dvostruki način. Zato ću sa zadovoljstvom nastaviti da prezentiram njenu poeziju u svetu, a njoj poručiti da i dalje bude jedinstvena u svom stilu "francusko – srpskom". Njen zvezdani put uveliko sjaji". 

Tanja Milosavljević, marsejski fakultet Francuska
 
 
 
 


Ko me traži, naći će me

Published on 11:02, 09/07,2010

 
 
 
 
 Ko me traži Naći će me
 
Zorica Sentić
       
 
svakoga dana u  restoranu  Stenka
POPODNE
 
 
Ako želite da poklonite knjige za akciju 
"Darujmo reč"
svakoga dana možete da ih dostavite
u  restoran  Stenka
 
ko donese  knjige, dobiće popust ....
i na poklon čašu VRŠAČKOG vina
 
Radinka Stojković vlasnica Stenke (desno) i Zorica Sentić
Sajamski kej
11000 Beograd 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

     

OVO JE REKLAMA ZA MENE ..EH DA! ;-))  MORAM  DA PREŽIVIM ...  OSMEHOM

 

šta su rekli  drugi

 

http://darujmorec.blog.rs/blog/darujmorec/poetski-trenuci/2008/11/08/ut2jnv2 

o Ugasi TišinU

http://darujmorec.blog.rs/blog/darujmorec/ko-je-zorica-sentic 

 
 

 

 

 

 

 

 

 

 

priče ne priče

 

uvod 

Ako držite ovu knjigu, to je slučajnost

Ako je čitate, i to je slučajnost.

Ako neko od vas, sebe il’ drugoga prepozna u pričama, i to je slučajnost.

Slučajnost, znači, možda postoji.

Jedna polovina ovih priča je istinita.

Druga nije.

Treća polovina, ne sećam se tačno, moguće je da sam je izmaštala, al’ sada, ne znam koju.  Znam samo da i da sam htela, ne bih umela da izmaštam sve.

U slučaju da sam nekoga lično povredila, svojom maštom, il’ istinom i to je slučajnost. 

Pokušala sam da budem što bliža mojoj istini.

Dragi čitaoče, Tebi i samo Tebi, moja velika zahvalnost.

Šta bih ja bez tebe? Ne znam! 

Znaš li ti?

Volim te!

Tvoja i samo Tvoja,

Zorica Sentić

priče ne priče

 

poslednja korica 

...i da sam htela, ne bih znala da izmaštam sve...Nisam umela da nacrtam osmeh, miris jorgovana, sreću, srećicu, vetar, još manje tišinu. Da nacrtam život, ne nisam uspela. Nisam umela da postanem slikar. Ne bih umela da nacrtam ni ljubav... možda sam zbog toga pokušala da napišem moje priče ne priče, možda... Možda i da bih ubila vreme, pre nego ono ubije mene... to isto vreme koje me je par puta ranilo, al‘ me nije još ubilo, ne nije! Ne dam mu se, al‘ moraću! Protiv tog vremena, neću dobiti bitku, mislim, ustvari ne mislim više, jer sada pišem, i ne borim se, zato možda i pišem, pišem, pišem i samo pišem... da pokušam, možda, da ovekovečim neke nano sekunde listova života...

  

 

 

 

 

 

 htela bih

da znam da vajam noć

da naslikam dan

da izgraviram cveće po oblacima

da nacrtam osmeh na svim dečijim ustima

da budem noć i dan

cveće i oblak

da budem osmeh

htela bih

da ostanem dete

do postanem beli anđeo

da budem mačka

htela bih i više od toga

ali biću samo

samo

samo jedno zrno peska

malo

 

 
 
 
 
 kako doći  do knjige? 
ne morate
al' biće mi drago
da ih prodam ;-)
 
 
Zorica Sentić
tel.00 381 / (0)64 07 48 990
  
 
Ugasi tišinU br. 1 (drugo izdanje)
+              
Ugasi tišinU br. 2 (drugo izdanje)
+               
Priče ne Priče  (prvo izdanje)      
=              
3 knjige za1000 din (10€)
plus poštarina
  
 
 


Otvoreno sivo pismo

Published on 14:03, 09/01,2010

     Sklopila, zatvorila sam oči i razmišljala. Nisam možda ništa pametno smislila, al' se odmorila i premotala filmove, poslednja izdanja. Razgovarala sam sa sobom, rekla sebi, naredila, zadala skoro matematički težak zadatak, da dam sebi odgovore, tačne odgovore. Treba doći do nekih rešenja. Zašto ja ovde lupam glavom u zidove?

     Glava me jako boli, zar da ovakvе glupоsti dopustim? Zar treba svima sa kojima sam ušla u sukobe… u ovoj zemlji, da se izvinjavam?  

Nisam našla odgovore, ne tačne! Al' ja ne znam sve. Postavila sam jedno veliko pitanje. Ko je mene razumeo? Izdvajam par osoba, one znaju ko su, koje tačno znaju šta sam ja ovde došla da radim.

     Osim što... eventualno, pokušavam da naučim srpski... koji nikada neću naučiti,  (al' i veći od mene su napustili i možda imaju pravo!). 

     Na to pitanje sam sebi i pre odgovorila, napuštam bitku protiv padeža, rekla sam davno njih je sedam!

     Al’ kada ću napustiti bitku protiv gluposti nekih duša kojih ima mnogo, koje mi uzimaju svu enrgiju i zato je nemam dovoljno za one lepe duše, nažalost. Konstatacija je da je takvih manje... Al' sam sama u mojoj borbi. Imam vas puno (u filmu "akcija Darujmo reč") al’ na prstima jedne ili dve ruke mogu da vas nabrojim. O tome, idući put, možda, da sada ne ulazim u detalje, oni nisu ni važni. Hocu da znate da sam previše SUZAMA platila ovu akciju, da su me... ustvari, da me ovde niko nije dočekao široko raširenih ruku i pečenjem!!! Sve što sam uradila uradila sam zahvaljujući internetu. Da, to što je uspelo, uspelo je samo zahvaljujući mojim  bezbrojnim email-ovima. Upoznala sam ljude virtualno, kasnije i uživo i to što je urađeno, sve je na blogu.

     Al' ovde, na ovim prostorima, UPORNOST i ISTRAJNOST. Ovde… zavšriti posao... sprovesti do kraja ideju, ne lagati, ne varati, ne biti ljubomoran ne zavideti, raditi! Održati reč. Ma šta to beše???

     Trebalo je da za neka prijateljstva ili saradnje, nazovite to kako god hoćete, da donesem DŽAKOVE PARA. Možda bi oni tako ostali moji prijatelji i razumeli me. Možda, a možda i ne... jer u prethodnom životu... ili veku, i to sam platila… i uzalud. Da! Da! Al’ ni o tome neću u detalje sada. Detalji vam neće dati ništa dobro, a ni meni. Ponekada prošlost treba da se zaboravi… ili je ne treba opisivati, osim ako je korisna za budućnost.

     Najveće pitanje koji me muči već godinama je, zašto je moj pokojni tata otišao u BELI SVET davne 1966. Nikada nisam dobila tačan odgovor… mada, sada čujem neke njegove reči, ustvari, sada ih razumem. Hvala TATA! Sada te dobro razumem. 

Možda nikada nije kasno !

     I kada budem sklopila oči zauvek, ne znam čega ću lepog da se setim u ove tri godine akcije. Al’pamtću dečje reči iz jednog malog sela na jugu 2OO6: "HOĆETE LI DA NAM DONESETE JOŠ KNJIGA? VIDITE KAKO JE OVA LEPA, PREVIŠE STE DONELI". Dete nije bilo veće od tri jabuke! Ono je to reklo južnim, vranjanskim akcentom!

     "Će doneseš li još knjige? Ovaj je mnogo ubava, gle! Lele, mnogo ste doneli!"

     Šapnula sam detetu: "DA! OBEĆAVAM, ĆE TI DONESU MNOGO".

 

MNOGO STE ME RANILI 

MNOGO DRAGA MOJA BRAĆO

MNOGO ME BOLI

 

     А došla sam ovde 2OO8., već bolesna. 2007. lečila se od raka... hemoterapija, zračenje, itd ...

Al' sam rešila da sebe sama lečim; POZITIVNOM ENERGIJOM - VEROM I LJUBAV 

I NADOM DA BOG UZVRATI VREME ONIMA KOJI DAJU... 

     Danas me muči jedno pitanje: DA LI SAM JA POTREBNA AKCIJI I DA LI TREBA DA JE PRODUŽIM?

Nisam sebi dala odgovore!

     Dragi Tata, ostavi Mamu još sa mnom, još mi je potrebna,  i znam, slutim, da je tebi gore lepo, inače pametan kakav si bio, ti bi se već vratio... i kada budem našla još koje odgovore, javiću ti istim putem.

     Otvoreno pismo mome ocu... pošto nemam njegovu adresu, rešila sam da to objavim ovde, a on će ovde da zaviri!

     A vama svima hvala ako vam ove reči nešto govore... da ste moji prijatelji. JA NAS VOLIM. (Ne znam to možda uvek lepo da kažem)

 

     Zorica Sentić

 

 

 

ps; Hvala  bezmerno  ALEKSANDRU POPOVIĆU  bez koga  ne bih produžila akciju,  DARUJMO REČ i bez koga ne bi bilo afrikata ni sedam padeža u mojim knjigama!

 

A zasto SIVO?

Ne dajem odgovor sada...

 

 

"Moja mama i moj tata, krivi oboje... što sam takva kakva sam".

 

Al' ako sam veliku grešku prema nekome napravila, ja ću se javno izviniti.
Al' da mi se kaže gde i kada.

 

 

 

 


«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 ... 33 34 35  Sledeći»