...da svako selo u Srbiji
dobije svoju biblioteku...
email adresa: rec.darujmo@gmail.com
Predložite da vaše selo uđe u obzir za akciju "Darujmo reč"
Molimo vas da prilikom komentarisanja u ovoj rubrici, dostavite i vašu e-mail adresu i/ili telefon, kako bismo mogli da vas kontaktiramo u vezi vaših predloga. Pored komentara, šaljite i fotografije škole koju predlažete, učitelja/nastavnika, dece, okoline, nekih osobenosti te sredine ukoliko ih ima.
Naša adresa je: rec.darujmo@gmail.com
Srdačan pozdrav!
Ekipa akcije "Darujmo reč"
| Martin Luther King je rekao: I Have a Dream - J'ai un rêve - Ja imam jedan san. Ja nemam samo jedan. Imam ih više. Možda i previše. Poslednji put kada sam brojala na prstima beše ih hiljadu devetsto pedeset i pet, i sve ih zapisujem. Imam jedan veliki san, jedan nadsan, supersan, san snova... toliko veliki da je potrebno da ga više nas odsanja da bi se ostvario. Sanjajte ga sa mnom... ... da sva sela u Srbiji imaju svoju BIBLIOTEKU! ...a znamo svi, ako sanjamo jako i glasno, pametno i otvorenih očiju, čarobnjaci svih mogoućih i lepih uspeha biće sa nama... i i ostvarićemo san! Verujte. Verujte u mene, a ja ću u vas! Zorica Sentić, Cannes - Levosoje - Beograd
|
 | “Ako u dubini nečijh očiju ne vidiš nežnost, blagonaklonost, ti odmah beži”. Isto je i sa čitanjem, ako u jednoj knjizi ne otkriješ ljubav, veru, nadu, ljudsku dobrotu, razumevanje i sposobnost opraštanja sa mudrošću živlenja, ostavi je.
Zlata Živadinović, Pariz |
 | Vladan Radoman, Beograd |
 |
Gordana Vlajić, Pančevo |
 |
Aleksandar Popović, Niš |
| "Veoma rado učestvujem u akciji - pomoć mladoj generaciji i pozdravljam sve ljude koji su spremni da obogate našu budućnost".
Profesor dr Stojanka Aleksić, Nemačka |
 | Ivana Bondžić, Pariz |
| Ljiljana Milosavljević, Smederevska Palanka |
 | Lepa Simić, Cirih Švajcarska |
| Sanja Petrović, Novi Sad |
| Svetlana Pollak, Beograd - California |
| Ružica Rakočević, Beograd |
| Vera Janković-Raičević, Beograd |
| Maja Ilić, Beograd |
| Sonja Gurbaj, Holandija |
 | Tatjana Debeljački, Užice |
 | Lena Mitevska, Republika Makedonija |
 | Bolje da me kude gramatičari nego da me ljudi ne razumeju. Stvarnost treba voleti više od reči. Dragan Stanković, Niš |
 | Emina Zimonjić, Beograd |
 | Branka Meseldžija, Francuska |
 | Milan Meseldžija, Francuska |
 | Paul Dauwe, France |
 | Chistian Congiu, France |
 | Zorka Stojanović, Malo Crniće |
 | Samir Šestan Droga, Nemačka |
 | Ivana Trajković, Levosoje |
 | Odrasla u Somboru, gradu koji je uvek negovao umetnost u najširem značenju te reči. Kroz školski i gradski život dobila to osnovno obrazovanje iz umetnosti. Radila je na sebi čitajuci raznoliku literaturu, ponajviše poeziju. Od rane mladosti beleži emocije na različite načine. Beleži u duši tekstove velikih pesnika koje je recitovala. Tek u zrelim godinama života, svetlost dana će ugledati njeni ljubavni stihovi u knjizi Tri sunca i Malena. Promociju knjige organizovali joj prijatelji u gradu mladosti u čitaonici "Laza Kostić". Pored pesama koje ima u rukopisu, na svetlost dana čeka i roman od 15 priča koje čine celinu. Rada Stanojević, Beograd |
 | Zorica Milenković, Bordeaux - Francuska |
 | Dejan Trajković, student molekularne biologije i fiziologije, Beograd |
 | Lako Veselinović, Užice |
 | Mikael Kowalski, Nice - Francuska |
 | Virginia Deubelbeiss, Nice - Francuska |
 | David Kowalski, Nice - Francuska |
 | Jacques Vallerand, GUYANE, SAINT LAURENT DU MARONI |
 | Elizabeta Stojanovska, Skopje, Republika Makedonija |
 | Sanja Đurić, Beograd |
 | Zorica Rajković-Lukić, Loznica |
 | Dragana Stamenković, Denver USA |
 | 2004. osnovala je biblioteku "Venedikt Crepović" Slavica Anisija Blagojević, Lešje kod Paraćina |
 | Dr.sci. Jadran Zalokar, Rijeka, Hrvatska |
 | Marija Kreća, Beograd |
 | Branka Genčić, Beograd |
 | Kristina Bilanović, Pančevo |
 | Radmila Bušljeta, Beograd |
Blanša Bušljeta, Beograd |
|
 | Radovan Isailović, Beograd |
 | Miroslava Marjanović, Beograd |
 | Zoran Ilić, Beograd |
 | Olivera Šiljački, Novi Sad |
 | Danijela Glišić, Beograd |
 | Ljiljana Petrović, Novi Sad |
 | Predrag Crnković, Writer and translator, Belgrade Serbia:: Lad os forære ord = Darujmo reč... |
 | Ljiljana Mudrinić, Prijedor, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina |
 | Katerina Jovanovska, Kumanovo, Republika Makedonija |
 | "Čita, piše, slika, slaže knjige na hrpu..." |
 | Ljuba Manasijević, Beograd |
 | Dejan Miletić, Salzburg, Austrija |
 | Ninoslav Nenadić, Beograd |
 | Raoul Viger, Marseille, France |
 | Nataša Ćirić, Niš |
 | Поклањам реч. |
 | Uroš Petrović, Beograd |
 | Ana Milošević, Brisel, Belgija |
 | Saša Gligorijević, Beograd |
 | Igor Rems, Bar, Keln |
 | Slobodan Jovanović, Beograd |
 | Vico Dardić, Beograd |
 | Milan Stevanović, Beograd |
 | Igor Stojanović, Beograd |
 | Ana Šomlo, Natanija, Izrael |
 | Najvrednija ljudska imovina je reč. |
 | Milka Löhnchen, Minhen, Nemačka |
 | Dete koje se rodi u pustinji,može biti sa IQ-om genijalca, ako do njega ne dospe ni jedna knjiga, nestaće u pesku. Ako pak, bar jednu neki vetar donese, čudom do njega, od njega može postati naučnik. |
 | Michelle Nadeau, Kanada |
 | Hvala Ti Zorice!
|
 | Borče Panov, Radoviš, Republika Makedonija |
 | Zoran Petković, Perth, Australija |
 | Paraška Dimitrijevska-Pejčić, Zrenjanin |
 | Darivati knjige, pesme, fotofrafije, priče. Pomažimo jedni drugima, činimo usluge, ono što ti ne mozes u svom gradu, mogu ja u mom, a ako ne mogu ni to setim se poznanika, koji to može.... Zaboravimo lazne viruse, širimo VIRUS LJUBAVI! |
 | Franjo Frančić, Padna kod Kopra, Istra, Slovenija |
 | Veselin Gatalo, Mostar, BiH |
 | Elizabeta Jovanović, Vranje |
 | Milica Stojanović, Vranje |
 | Jelena Ristić, Vranje |
 | Borivoje Mladenović Ćaba, Niš, profesor klavira i kompozitor |
 | Biliana Rakočević, Beograd |
 | Zlatomir Borovnica, Inđija |
 | Bartholomeus-Henri VAN de VELDE, Belgium |
 | Svetlana Biorac-Matić, Aleksinac |
 | Bruno Pernier, Francuska |
 | Stéphanie Zeitoun, France |
 | Laetitia Kuntz, France |
 | Gordana Horvatov, Beograd |
 | Aleksandra Čolaković, Beograd |
 | Gordana Rodić, Beograd |
 | Todora Škoro, Beograd |
 | Marijana Mladenović, Beograd |
 | Anka Stanojčić, Beograd |
 | Srdačno se zahvaljujem pozivu, da naš list “Ogledalo Serbian Mirror” iz Čikaga, bude deo ove lepe i humane akcije “Darujmo reč”. Sve pohvale vašoj korisnoj i plemenitoj akciji kojoj pristupamo sa velikim zadovoljstvom i čiji deo postajemo, u nadi da i mi doprinesemo nešto korisno. Naš list je uvek podržavao humanitarne akcije i pokušaćemo da animiramo što veći broj ljudi iz SAD i uključimo ih u ovaj divan projekat. Lepo je da negujemo plemenite i ljudske osobine koje mi kao narod posedujemo. |
 | Ljiljana Bosnić, Beograd |
 | Ljiljana Kovačević, Beograd |
 | Nemanja Milatović, Sombor |
 | Marko Spirić, novinar i voditelj, Vranje |
 | Veselinka Slavković-Stojković, profesor, živi u Vranju i pomalo piše. U akciju Darujmo reč uključila se sa svojim knjigama |
 | Anastasija Đorđević, Vranje |
 | Gordana Roščić, Kikinda |
 |
Veroslava Malešević, Kostolac, Diplomirani inženjer mašinstva za razvoj, pomalo pisac, glumac, vernik i sanjar |
 |
Maja Nikolić, Beograd |
 |
Dragana Džajević, Kragujevac |
 |
Zoran Starčević, Zlatibor |
 |
Slobodan Anić, Smederevo |
 |
Olivera Milenković, Niš |
 |
Beba Kanački, Vranje |
 |
Tanja Milosavljević, Francuska |
 |
Iztok Lečnik, Maribor |
 |
Bojan Mitić, Beograd |
 | Poštujem i cenim sve ljude velikog srca a pogotovo ove koji se truda da učine nešto za našu decu kako bi ih usmerili ka sticanju novog znanja a udaljili od ulice, lošeg društva,droge... Grozdana Crepajić, Banatski Karlovac - Pančevo |
 | Z VESELJEM PODPIRAM VAŠO AKCIJO IN ŽELELA BI BITI DEL EKIPE. PREKO EMAIL POŠTE LAHKO PO SLOVENIJI IN TUDI PO NEKATERIH DRUGIH DRŽAVAH POŠLJEM VAŠA SPOROČILA, OBVESTILA, PREDSTAVITVE ITD. DOBRO RODI DOBRO. (DOBRO RAĐA DOBRO). LEP POZDRAV IZ SLOVENIJE, LIDIJA ŠTAMPAR
Lidija Štampar, Slovenija |
 | Nedavno sam upoznala Zoricu Sentić inače sam do tad samo maštala da je upoznam i
u privatnom životu i makar na kratko zavirim u taj mali kofer knjiga i reči koje
njeno srce može jedino da progovori. Likovni umetnik Marija Spirić
Marija Spirić, Vranje |
 | DARUJMO REČI DOKLE GOD IMA LJUDI KOJI SLUŠAJU SRCEM.
Goran Marinković, Beograd |
 |
Miroslav Kovač (umetnički direktor Festivala jugoslovenske poezije mladih u Vrbasu), Vrbas |
 |
Zorica Stojčeva, Skoplje, Republika Makedonija |
 |
Marko Marinković, Beograd
|
 |
Rajko Glibo, Zadar, Hrvatska |
 |
Dubravka Radovanović, Beograd |
 |
Branislav Makljenović, Beograd |
 | Deka Marko Marinković rođen 1939. daje svoj doprinos akciji „Darujmo reč“ pomažući svom unuku da sakuplja knjige.
Marko Marinković, Beograd |
Kako će izgledati budući projekti u akciji...
Starnica u pripremi
Više o Zorici Sentić koja je pokrenula akciju "Darujmo reč"
Ugasi tišinU - poručuje autor zbirke pesama koja je pred vama. Kako se može ugasiti tišina? Šta ćemo čuti ako u tome uspemo? Da bismo dobili odgovor, potrebno je da prvo utonemo u tu tišinu, pa da je tek onda ugasimo. Jer, ne može se ugasiti nešto što nije ni upaljeno. Pre nego što počnete da čitate ova stvorenja, jer pesme Zorice Sentić nisu samo pesme, već bića koja imaju dušu, koja nam govore, izgledaju i mirišu, treba se pripremiti za njih. Treba upaliti svoju tišinu. Zatvoriti se za buku svakodnevnice, prolaznog i banalnog, za trivijalnost plitkih želja...treba utonuti u tišinu sopstvenog bića. O, da...takva tišina može da gori, da bude zapaljena...znači, može i da se ugasi. I tek iza nje, može se čuti nečujna muzika postojanja koju nam sviraju ova divna, tanana bića-Zoričine pesme. I ona će nam reći:
Dopustite joj to. Pustite je da uđe u vas. Budite tišina koju će Zorica ugasiti predivnom muzikom svojih tananih struna. Verujte mi na reč - čućete zvuke sopstvene duše koji se prepliću sa tonovima njenih struna u predivnoj polifoniji susreta dva bića.
Nebojša Jovanović
''UGASI TIŠINU'' Zorica Sentić
(Književna akademija, 2005.)
Već svojom prvom knjigom, neobičnog i intrigantnog naslova ''UGASI TIŠINU'', Zorica Sentić na osoben način ulazi u srpsku poeziju, samosvojnim, prepoznatljivim zvucima svoje lire, koji se poigravaju u burnom ritmu njene duše. Pesme su oslikane ''izvajanom'' vizuelnošću, ali za razliku od savremene vizuelne poezije, koja sve više zauzima svoje mesto u književnosti, u kojoj u slikovnim oblicima treba odgonetnuti višeslojne zagonetke, vizuelnost pesama iz knjige ''UGASI TIŠINU'', služi da dočara emotivni naboj stihova, krik iz pesnikinjine duše, zračenje neobične energije i nemirne sklopove stihova koji bujaju ispod njenog pera. Srećemo se sa osećajnom, nadahnutom lirikom, uglavnom sažetim i tečnim stihovima, ali i misaonošću i zanimljivim filozofskim promišljanjima o životu i ljubavi. Vizuelnost često zna da lomi stihove na najneočekivanijim mestima, darujući im neki novi ritam i muziku. Jer, muzikalnost i gotovo savršena ritmičnost pesama, potpomognuta u velikom broju anaforama, kao i pitka liričnost, pesme zadržava u vodama čiste, izvorne poezije, koja za razliku od tkzv. ''moderne poezije'' koja pokušava da pravi ''tele sa dve glave'' i sa gomilama zagonetki koje često ni sam autor ne ume da odgnonetne bez pomoći tkzv. ''savremenih kritičara'' koji mu tumače sopstveno delo, a onda i ne čudi kada se nailazi na nerazumevanje i slabu čitanost takve poezije, Zoričine pesme, verujem, imaju budućnost. To su pesme prijemčive širem krugu čitalaca – svakome ko zna da čita otkucaje svog srca i tumači mapu svojih osećanja. Jer – za Zoricu između poezije, života i ljubavi je dvostruki znak jednakosti. Ona svoju poeziju živi. Poezija je razotkrivanje tananih struna njene duše. Vizija i predskazanje. Snovi i snohvatice. I pre svega ljubav, ljubav, ljubav... Poneki put, kao u pesmama posvetama (Malo selo ili Jedan dan) upravo zbog te njene ljubavi pesme na trenutak skliznu sa koloseka visokih normi koje je sebi postavila.
Nekim budućim antologičarima same se preporučuju pesme: Čarobna večera; Ah, kako pisati; Recept dana ili Neću da odeš. One nude neka sasvim nova poetska rešenja, ali i impresivne poetske slike koje dugo ostaju u sećanju po zatvaranju korica ove knjige.
Poezija Zorice Sentić se nalazi na sredokraći između Marije Pavlikovske - Jasnozevske, Marine Cvetajeve, Margaret Diras i Desanke Maksimović. To, što se njeno mesto ne može precizno locirati govori o samosvojnosti izraza, a društvo koje sam pobrojao o mogućnostima i pravcima Zoričine lirike.
Verujem da je knjiga ''UGASI TIŠINU'' samo početni korak. Naredne, mnogo veće i više, očekujem sa nestrpljenjem.
07.09.2005. Vasa Radovanović
O Zorici Sentić
Značajan pesnik je za mene čovek čiji stihovi i misli potsećaju na moje detinjstvo sa uhom prilepljenom na školjku u kojoj tiho, tiho, žubori miris tišine. Eto, baš to je Zorica Sentić. Približila se mom uzoru Stevanu Raičkoviću.
Reči tiho zvone kao note Šopenove nokturne, potsećaju na žute nostalgične uspomene, i istovremeno nežnim nožem cepaju dušu.
Vladan Radoman
Osluškivanje unutrašnjih tokova
Kakve to neobične reke teku kroz biće pesnika? Kakvi su snovi i stvarnost sa druge strane vremena? Kakav je osećaj kada se zaroni u jezero svetlosti?
Možda smo svi mi postavili sebi ta pitanja i možda još uvek tragamo za odgovorima ili ih slutimo u maglovita jutra ili suton letnjeg dana.
Zorica Sentić kroz svoje pesme uspešno traga za ovim odgovorima nudeći nove i nepoznate ukuse poetskog nektara. Ona dobro zna da je ćutanje najbolji način komunikacije sa onima koji najlepše na svetu znaju da ćute i da se kroz ćutanje u tišini dolazi do novih i nepoznatih saznanja.
A kada ugasite tišinu, čućete Zoričine unutrašnje tokove.
Aleksandar Popović
O Tišini koju gasi Zorica Sentić
Zoricu poznajem kao Zo.
Samo sa listova njene knjige i sa svakodnevnicom obojenog žensko - poetskog ćaskanja putem kompjuterskog ekrana.
Zo poznajem kao slog.
Stvorenu za rimovanje... Na primer, Zo kao so, toliko neophodna... Zo kao go... kao oGOljeni stih, kao GOloruka pesnikinja, samo ona i reči, sama protiv svih poetskih pravila... Zo kao po... kao hod PO vodi, kao hod PO užarenom ugljevlju... takva joj je poezija, nestvarno prozračna i nedodirljivo vrela...
Zo kao do... do srca, do duše DOpiru njene poetski vajane reči... i konačno Zo kao to, baš TO vam je nedostajalo, takve reči, takva neka njena misao u svakodnevnici koju učimo da živimo.
Zo gasi tišinu na našem pesničkom nebu. Tihom grmljavinom njene ženske duše. Žestokim šapatom svoje poetske strasti. Gromoglasnom istinitošću svoje ekstrovertne pesničke reči koja nosi radost obavijenu u ljušturu bolne prolaznosti i koja nosi bol istovremeno spuštajući osmeh na čitaočevu dušu.
Gordana Vlajić
Kako je počelo? Odakle ideje da se srpskim selima DARUJE REČ?
Z. Sentić:
Sve je počelo pre nas. To je važno da znamo. I nastaviće se i posle nas.
Hoću da kažem da je OVO početak.