Dobrotvorna akcija "Darujmo reč"
Published on 17:45, 04/09,2008
----------------
Akciji Zorice Sentić koja je održana 2006. godine
DARUJMO REČ
Knjiga je velika
ako umemo da je darujemo.
Predlažem da "Darujmo reč" preraste u tradiciju sajma i svake godine neka nova škola bude obradovana novim knjigama a Levosoje da ostane kao primer...
Veliko hvala izdavačima i ljudima dobre volje na odzivu da ova ideja bude na najbolji mogući način ispunjena.
Predlažem da "Darujmo reč" preraste u tradiciju sajma i svake godine neka nova škola bude obradovana novim knjigama a Levosoje da ostane kao primer...
Veliko hvala izdavačima i ljudima dobre volje na odzivu da ova ideja bude na najbolji mogući način ispunjena.
Pesnikinja Zorica Sentić iz Kana pokrenula je akciju "Darujmo reč" za prikupljanje knjiga za školsku biblioteku sela Levosoje kod Bujanovca, a koju je realizovala sa Vesnom Denčic iz Beograda na 51. Sajmu knjiga. Osnovna škola "Vuk Stefanović Karadžić" u Levosoju na samom jugu Srbije postoji već sto godina i jedna je od najstarijih na tom području. Kako je naveo direktor te škole Svetislav Veličković, do pre nekoliko godina radilo se u zgradi staroj oko 50 godina bez iole normalnih uslova za rad, a nova zgrada dobijena je uz pomoć Vlade Srbije i nevladinih organizacija. Nova zgrada, međutim, sama po sebi nije dovoljna za kvalitetnu nastavu, a jedan od velikih problema je veoma skromna školska biblioteka, naveo je Veličković, napominjući posebno da su učenici te škole željni knjiga. Bivša učenica te škole Zorica Sentić je, posle gostovanja i predstavljanja svog rada i knjige “Ugasi tisinU” đacima i nastavnicima u Levosoju, došla na ideju da organizuje akciju “Darujmo reč”. Zainteresovani za darivanje knjiga biblioteci Osnovne škole "Vuk Stefanović Karadžić" mogli su to da učine na štandu Ministarstva dijaspore ili ih da ih pošalju na adresu te škole: Osnovna škola "Vuk Stefanović Karadžić", Akcija "Darujmo reč", Levosoje bb, 17520 Bujanovac.
Poezija Zorice Sentić
Published on 16:38, 04/09,2008
Ne
Ne, nisam znala
ne, neću znati
ne, ne znam...
...kako se lepo i pravilno piše hvala
volim mnoštvo reči
volim
Ne
volim
Da
i još štošta...
nedostaju mi reči
kojima bih mogla da napišem
nesto postojano
posebno i neobično
samo tebi...
pokušala sam da opišem ljubav
kako peva u meni
i spava
Ne, nisam znala
ovde, sada
treba mi malo večnosti
pošto je nemam
hvala * merci
merci*hvala*thank*dankon*gràcies*gracias
благодарам* grazie
Ne, nisam znala
ne, neću znati
ne, ne znam...
...kako se lepo i pravilno piše hvala
volim mnoštvo reči
volim
Ne
volim
Da
i još štošta...
nedostaju mi reči
kojima bih mogla da napišem
nesto postojano
posebno i neobično
samo tebi...
pokušala sam da opišem ljubav
kako peva u meni
i spava
Ne, nisam znala
ovde, sada
treba mi malo večnosti
pošto je nemam
hvala * merci
merci*hvala*thank*dankon*gràcies*gracias
благодарам* grazie
Poezija Zorice Sentić
Published on 16:13, 04/09,2008
Malo selo
tamo daleko
u južnoj Srbiji
tamo daleko
s' desne strane Morave
s' leve strane autoputa
u okolini Vranja
gde je nekada Koštana pevala
teče rečica Slatina
kroz malo selo moje...
tamo daleko
kao dete živeh
mnogo toga što mi je u srcu
u selu je ostalo
selo moje
ima svoju stanicu
jednu crkvicu
svoju školu i
jednu zadrugu
u selu mome
zemlja je crvena
u južnoj Srbiji
tamo daleko
s' desne strane Morave
s' leve strane autoputa
u okolini Vranja
gde je nekada Koštana pevala
teče rečica Slatina
kroz malo selo moje...
tamo daleko
kao dete živeh
mnogo toga što mi je u srcu
u selu je ostalo
selo moje
ima svoju stanicu
jednu crkvicu
svoju školu i
jednu zadrugu
u selu mome
zemlja je crvena
nekada
svako veče
novosti su prenosile
kraj starog bunara
Bake-novinarke
ljubav su krišom vodili
momci i devojke
sećam se onih dana
kad su bake vunu prele
i pričale bajke
za to vreme
dede radiše na njivama
pevaše i sejaše
pšenicu i trave plave
pamtim i to
da je svako selo slavilo svoju slavu
selo Levosoje
slavi svetog Iliju
tad' je selo puno gostiju
tad' se lumpuje, igra, peva
pije vruća rakija
tad' se sveće pale
u crkvicama
s' leve strane
stoji škola stara
do nje i nova
nema više mog profesora
nema moje Bake
Bake su zauvek gore, iznad crkvice
svaka do svojeg dede spava
suze
svadbe
i dobro i loše se desilo
deca se rodila
mnogo toga sam promašila
jer sam u tuđini živela
tamo gde nisam nikada
sladak ukus dudinke okusila
a još manje
tople lubenice
nikada kruške male
unutra crvene
nikada one trešnje
one šljive prezrele
ni one zelene
ni jabuke
kao u selu malom
Levosoje selo
malo se promenilo
ali je uvek
s' leve strane Morave
s' desne strane autoputa
selo malo Levosoje
puno dobrih duša
cveće miriše do Vranja
zvezde su sjajne
grožde je slatko
sunce je jako
kisela voda korisna
vetrić duva
s' leve strane
lubenice su velike
paprike ljute
paradajz slađi od jabuke
livade su zelene i plave
“i kiša je možda kisela”
rekla je meni nekada moja Baka
“i ako nije, napiši da je ...”
do crkvice spava zauvek moj tata
tu gde su i deda i Baka
tu gde su pale suze
koliko ima vode u Moravi
pčele i priroda
prave med u Levosoju
nedaleko je
vrela banja
lekovita
kašičicu ili dve
čašu kisele vode…
možda ćete i vi zavoleti
selo moje
Levosoje.
zatvorite oči
ako vidite da je trava plava
vaša duša k'o moja
u selo je zaljubljena
s' leve
s' desne
bitno nije
tamo ima
plave trave
kraj Morave
Levosoje
malo selo moje
vratiću se zauvek tebi
piti večito tvoje kisele kiše
čuvaj meni parče crvene zemlje
tamo daleko u južnoj Srbiji
Levosoje selo moje.
svako veče
novosti su prenosile
kraj starog bunara
Bake-novinarke
ljubav su krišom vodili
momci i devojke
sećam se onih dana
kad su bake vunu prele
i pričale bajke
za to vreme
dede radiše na njivama
pevaše i sejaše
pšenicu i trave plave
pamtim i to
da je svako selo slavilo svoju slavu
selo Levosoje
slavi svetog Iliju
tad' je selo puno gostiju
tad' se lumpuje, igra, peva
pije vruća rakija
tad' se sveće pale
u crkvicama
s' leve strane
stoji škola stara
do nje i nova
nema više mog profesora
nema moje Bake
Bake su zauvek gore, iznad crkvice
svaka do svojeg dede spava
suze
svadbe
i dobro i loše se desilo
deca se rodila
mnogo toga sam promašila
jer sam u tuđini živela
tamo gde nisam nikada
sladak ukus dudinke okusila
a još manje
tople lubenice
nikada kruške male
unutra crvene
nikada one trešnje
one šljive prezrele
ni one zelene
ni jabuke
kao u selu malom
Levosoje selo
malo se promenilo
ali je uvek
s' leve strane Morave
s' desne strane autoputa
selo malo Levosoje
puno dobrih duša
cveće miriše do Vranja
zvezde su sjajne
grožde je slatko
sunce je jako
kisela voda korisna
vetrić duva
s' leve strane
lubenice su velike
paprike ljute
paradajz slađi od jabuke
livade su zelene i plave
“i kiša je možda kisela”
rekla je meni nekada moja Baka
“i ako nije, napiši da je ...”
do crkvice spava zauvek moj tata
tu gde su i deda i Baka
tu gde su pale suze
koliko ima vode u Moravi
pčele i priroda
prave med u Levosoju
nedaleko je
vrela banja
lekovita
kašičicu ili dve
čašu kisele vode…
možda ćete i vi zavoleti
selo moje
Levosoje.
zatvorite oči
ako vidite da je trava plava
vaša duša k'o moja
u selo je zaljubljena
s' leve
s' desne
bitno nije
tamo ima
plave trave
kraj Morave
Levosoje
malo selo moje
vratiću se zauvek tebi
piti večito tvoje kisele kiše
čuvaj meni parče crvene zemlje
tamo daleko u južnoj Srbiji
Levosoje selo moje.
***
