Veče sa slabovidim osobama i Sekom Sabljić, 28. marta
Velika dama, veliki čovek, iz nje je zračila VELIKODUŠNOST. Ona, VELIKA DAMA SEKA, dala se sva, sva je bila naša i samo naša. Onaj sat, sat ipo, po zemaljskom vremenu, bio je kratak, da! Kako samo jedan i po sat može biti kratak, kada neko zna da to vreme zaustavi i da ga ispuni mirisom osmeha, mirisom... kako to reći a da ne bude već rečeno...pokušajmo da to izrazimo mirisom - ''htela bih da još malo uzmem te vaše reči sa ukusom čokolade'' ( ja osetim tu istu radost kada jedem čokoladu).
Dala je ne samo božanstvena krila (već i još štošta...) rečima Desanke Maksimović, uh, verujem da je Desanka tamo negde čula odjek, (ovde moram da priznam da sam ljubomorno, zavidljivo i tajno sanjala da moje reči jednoga dana i ona čita... makar ih ja i ne čula...) al' da im ona udahne... to što nisam napisala, to što može samo VELIKA DUŠA. Da samo znate kako Seka uđe u svako slovo, svakoj zapeti da tu potrebnu tišinu, svakoj boji posebnu dinamiku, sve vreme je oko nje lebdela neka svetlost, neka melodija života. Ona kao da rečima pošalje energiju u vazduh... baca ih nama pravo u lice ... gađa nas NJIMA, pogodi nas, reči uđu u naša srca i čine da se osetimo velikima.
Bila sam bez daha, pitala sam se zašto sam je tek sada upoznala. Al' bar sam je upoznala. Prava sreća je popričati par minuta sa SEKOM. Na kraju sam joj rekla da me je oduševila. Da, sada ona zna da ima jednog obožavaoca više.
Da li mislite da to njoj ništa ne znači? Ja sam ubedjena da to ima VELIKI značaj, no što sam to ja, već zato što ima obožavaoca više i što ona to zna i čuje.
Uvek je lepo kada nam neko da kompliment, to znam iz iskustva... da osetila sam tu radost i ja, uh da! Jednoga dana, mada sam ja puno mala ;-) osetila sam šta je to nekoga usrećiti rečima... i biti ponosan da je neko srećan i da nam to kaže.
To je čudesno lepo.
To je nešto slično LJUBAVI.
No, to je LJUBAV.
Za sat i po zavolela sam SEKU više od svih koji je dugo, dugo, dugo poznaju. Nećemo reći od kada, al' meni se učinilo da je oduvek poznajem. Kao da je bila u svim mojim domovima... kasnije ću razumeti zašto. Videla sam je u mom selu LEVOSOJU, u mojoj maloj kuhinji,... u maju ili avgustu. Večerala je sa nama... mama, ona i ja, da! Seka mi je posredstvom televizije došla u seriji SELO GORI A BABA SE ČEŠLJA.
Uživo sam Seku, damu, prvi put videla... uh da, pored nje vidite ŠTA JE ŽIVOT I KAKO ON MOŽE BITI LEP I PUN OSMEHA a i obećavam a obećala sam i prijatelju Luki da nije poslednji put, već smo se dogovorili da više nas ode zajedno da je opet vidimo, da me ona opet iznenadi. Verujem da svake večeri ona istim rečima da neku drugu dimenziju; u boji... čokolade, trešnje, u nekim smešnim bojama, pa čak i limun žutoj seksi boji!
Zahvalna sam mom novom prijatelju i članu ekipe Darujmo reč, Luki J. Barbatu, koji me je pozvao da odemo na to veče kod gospodina Mikija Manojlovića, koga sam tada upoznala, i koji sada zna da akcija postoji.
Da, koristim svaki korak, da pričam o akciji! Da, svaki put kad izađem, pričam o AKCIJI, delim kartice, i ... do sledeće večeri. I hvala taksisti, koji je obećao da će svima da.... da donesu knjige i da... videćemo!
Fotografije, Zorica Sentić
