Darujmo reč

    Акција „Дарујмо реч – да сва села у Србији добију библиотеку“ за мене је велика као Земља, као Небо, као Живот, као Космос. 

Растужим се када кроз запуштена села прођем, и кроз некада готово варошице, какав је, рецимо, Ристовац био (недалеко од Зоричиног Левосоја) који сам недавно прошла. И сузе ми потеку. И, ето, дошла нам је Зорица из света, пошто га је обишла и упознала, наша Зорица, да нам каже колико нам је Србија лепа, и да нам каже да нам села вапију за просветом и опстанком, и да нам каже колико још Србија би могла да нам буде лепа.

С пуним бисазима љубави је стигла. С бисазима је и пошла у свет. И заљубила нас у реч, и заљубљене повела у свет давања. Леп свет, простран и светао свет давања, у пределе људскости, широких руку свет, у осмехнут свет.

Ех, само да је мало више слуха у нас! Да мало град и мало Србије одозго сиђе у села – у оронуле школе и на путеве прашњаве, међу људе који се радују гостима, на поља и шуме и пашњаке, међу птице и потоке и реке, под небо широко.

Хвала Ти, драга, дивна, велика, звездана, сунчана Зорице, песникињо и дароватељко душе. Села су с Тобом добила ново име. Твоја Србија. Човек.

Ти си Љубав, неуморна Зорице, и све около Тебе постаје Љубав. Без граница.

Боже, како Ти се села радују – срце Србије, дечица!

Веселинка Стојковић, Врање