Stranci uče srpski jezik pomoću pesama Zorice Sentić na marsejskom fakultetu
Čuvajmo srpski jezik, jer on nema nikoga osim nas - Srba, ne bi se složili sa ovom konstatacijom stranci koji u inostranstvu uče naš jezik.
Već godinama unazad, postoji tradicija izučavanja srpskog jezika u Francuskoj. Na više od 5 fakulteta u zemlji, Francuzima i drugim strancima omogućeno je da uče naš jezik.
Svoje iskustvo govori Tanja Milosavljević , lektor srpskog jezika na marsejskom fakultetu.
"Drago mi je što stranci mogu naučiti srpski jezik, naučiti nešto o srpskoj kulturi i tradiciji, saznati kako se živi u Srbiji. Različiti su motivi za učenje našeg jezika. Jedni se odlučuju zbog toga što vole slovenske jezike, drugi zbog toga što ih zanima srpska i balkanska istorija. Činjenica je da se iz godine u godinu povećava broj ljudi u inostranstvu koji se odlučuju da uče naš jezik. Imam utisak da ljudi tek sada počinju da otkrivaju Balkan i njegove lepote. Među zainteresovanima ima dosta poslovnih ljudi koji smatraju da će im znanje srpskog jezika povećati šanse za sklapanje poslova sa partnerima iz naše zemlje. Pojedinci su se već oprobali u radu za pojedine institucije na Kosovu ili stažirali u Beogradu. Naravno da ima i slučajeva mešovitih brakova gde se supružnici neretko opredeljuju da pohađaju nastavu. Dolaze nam i deca naših radnika u inostranstvu kao apsolutni početnici. Zanima ih naša istorija, politika, ekonomija. Dakle, u pitanju su studenti različite starosne dobi. Ono što me posebno raduje i što moram priznati da je naša katedra, posle ruske, najposećenija, iako postoje i katedre za izučavanje poljskog, češkog i bugarskog jezika.
Kurs obuhvata časove jezika, ali i časove iz istorije, jer je potrebno upoznati strance i sa našom kulturnom baštinom, s obzirom na našu burnu istoriju, seobe, ratove i uništenja kulturnog nasleđa.
Radi se uglavnom u učionicama koje su tehnički opremljene (audio,video), kako bi učenje jezika kroz slike, igre, bilo zanimljivije. Takođe se koriste i laboratorije za časove iz fonetike, koje pružaju jedan daleko kvalitetniji rad. Studenti su jako motivisani i spremni za rad, učestvuju u raznim ateljeima, kreiraju projekte. Od azbuke, preko gramatičkih pravila, konverzacije, pisanja eseja, slušanja muzike i raznih vežbanja, u roku od 3 godine, oni dobijaju diplomu fakulteta i "progovore" srpski jezik.
Velika je zainteresovanost stranaca za letnje škole jezika u Srbiji koje su odlična spona sa celim svetom. Za sada je bilo studenata koji su pohadjali letnju školu u Valjevu. Tokom svog boravka tamo, polaznici imaju veliku interakciju sa lokalnim stanovništvom, njihovim načinom života i idu na brojne izlete po Srbiji. Takođe mogu da se upoznaju sa lokalnim institucijama i njihovim funkcionisanjem, upoznati i ljude iz svih krajeva sveta. Dakle, odlično mesto za strance.
Činjenica je da Srbija danas ne brine puno o srpskom jeziku i lektorima za srpski jezik u inostranstvu. Nikakva pomoć iz matice ne postoji. Ostavljeni ste da se sami snalazite, naručujete knjige o svom trošku kako bi što reprezentativnije prikazali Srbiju. Bez obzira na sve to, volim ovaj posao i radim ga iz ljubavi. Sve će to narod pozlatiti, ako ne srpski, onda bar francuski, nadam se (smeh). Nije lako,naravno. Potrebno je puno strpljenja kao i poznavanje njihovog jezika da biste im objasnili vaš jezik. Potrebno je da jezik usavršavate stalno. Jer sve je u jeziku! Ne kažu uzalud da je čovek slobodan samo onoliko koliko je kadar da se izrazi na svome, ali i na svakom drugom jeziku.
Želim da se ovim putem zahvalim gospođi Zorici Sentić, našoj pesnikinji ogromnog srca, na nesebičnoj podršci i saradnji. Poznanstvo sa njom koje se desilo sasvim spontano smatram zaista jednim posebnim darom u mome životu. Uvidevši da je ona jedan od retkih pesnika koja stvara dvojezičnu poeziju, odlučila sam da njene pesme koristim za svoje časove. Na njenim pesmama studenti vežbaju dikciju, izgovor, uče nepoznate reci i na taj način obogaćuju svoj rečnik. Audio-zapisi Zoričinih pesama su nam takođe dragocena sredstva za rad. Studenti lepo prihvataju njene pesme. Slažu se da je to poezija snažne impresivnosti, dubokih poniranja i doživljavanja ljubavi, patnje, bola, lepota sveta i radosti postojanja. I dopada im se ideja da kroz poeziju uče jezik, jer poezijom se uspeva sve, ona dirne najdublje tačke ljudske duše… Ima jedna velika misao Danila Kiša koji je rekao da je poezija aristokracija duha, da u poeziji čovek ima neku drukčiju viziju sveta, sebe u tom svetu, viziju stvarnosti svoga vlastitoga odnosa prema jeziku, tako da je najbolja definicija za pesnike ona koja kaže da su pesnici vrtlari svome maternjem jeziku. Zorica nam pokazuje to na dvostruki način. Zato ću sa zadovoljstvom nastaviti da prezentiram njenu poeziju u svetu, a njoj poručiti da i dalje bude jedinstvena u svom stilu "francusko – srpskom". Njen zvezdani put uveliko sjaji".
Tanja Milosavljević, marsejski fakultet Francuska
