Село Свође код Власотинца

Published on 07:52, 03/10,2011

     Поштовани, 

     видела сам на интернету Вашу акцију „Да свако село добије библиотеку“, па сам решила да Вам објасним ситуацију у нашој школи. Школа је основна и носи име „Доситеј Обрадовић“. Налази се у селу Свође,17 километара од Власотинца, на путу за Црну Траву и Власинско језеро. Седамдесетих година,имала је два одељења по разреду и та одељења су бројала и по 40 ученика. Данас, школа има тридесетак ученика заједно са истуреним четворогодишњим школама. Овако мала школа ипак поседује библиотеку и библиотекара (наравно не са пуним радним временом). Као професор српског језика могу да кажем да сам задовољна фондом што се тиче наставе српског језика. Има ту скоро свих лектира и то у неколико примерака, што је за нас сасвим довољно. Међутим, остале књиге су више за средњу школу и нису за узраст основаца. Деца упорно траже нешто да читају од дечије литературе, али ми тога немамо. Последњи пут је допуњен фонд књига кад смо и ја колегеница отишле на Сајам књига у Беград и купиле неке нове наслове. То је било свега десетак књига и у оквиру школских финансијских могућности. Драго ми је што има деце која воле да читају, али и жао ми је што не могу да им понудим књиге које би привукле њихову пажњу.

     Надам се да ћете разумети у каквој ситуацији се налазимо и желим да Вам се захвалим у име колектива што бринете о сеоским школама и што организујете овакве акције. О томе да ли ће и наша школа добити неку помоћ, одлучите Ви сами.



Данијела Станковић, професор српског језика,

Јасмина Петровић, професор разредне наставе (библиотекар)

 

Улаз у школу

Ученици петог разреда

 

На одмору

 

Улаз за ђаке

  

 

     Позивамо књижевне ствараоце, посетиоце нашег блога и све људе добре воље, да, ако су у могућности, упуте књиге школи „Доситеј Обрадовић у селу Свођe.

Адреса: Основна школа „Доситеј Обрадовић“, 16212 Свође код Власотинца.

 


Pismo Biljane Todorović

Published on 09:32, 02/28,2011

Draga Zo,

slike su prekrasne, valjda zato što smo imali prekrasno druženje!
     Čitajući Vašu knjigu, pripremajući se za pesničko veče, osetila sam jednu posebu vrstu poštovanja prema svemu što ste do sada, sa toliko uspeha uradili. U ovoj tmurnoj svakodnevici, retko se sreće toliko pozitivne energije u jednoj osobi, koja kod svakog izaziva prijatnu emociju, radost i želju za ponovnim susretom sa Vama.
     Vaša dela potvrđuju da se sve može postići upornošću i radom i da nikada nije kasno da se posvetimo pravim stvarima i ispunjenju svojih ciljeva, koji su u Vašem slučaju korisni za ovo društvo u kojem živimo. Sa željom da ćete uskoro pisati ljubavne stihove, posvećene nekoj novoj, velikoj, pravoj ljubavi, i nadom da ćemo ponovo sarađivati, srdačno Vas pozdravljam!

     Biljana
 
 


Pismo gospođe Veselinke Stojković

Published on 07:43, 02/28,2011

 

Поштована Зорице,

 

Погледала сам јуче, видела сам све. Сјајно. Честитам! Овакви сусрети су нам свима потребни. Свима на кугли земаљској!

Видела сам и Стојана Арсића са Вама. Посебна је његова стваралачка веза са овим крајем, са Врањем. Врање не уме да види многе ствари.

Два пута сам била у Скопљу, у Стојановој организацији, поводом књиге. Волела сам да видим и песникињу и дивног човека Славку Арсову, и друге, Живка Поповског познатог по хитром цртачком перу – све са којима сам се тамо срела. Било је лепо, пуно.  Македонци су гостољубиви, дивни људи. Добри људи.

Волела сам да видим дивну Тамару Арсовску.

Неколико македонских стваралаца са Стојаном је боравило у Врању, једном у мојој организацији. Аутобуска једна група један дан је посетила Борину кућу, заједно смо били. Наставили су пут у Србију, они умеју то, да се организују и да путују.

            Поздрављам Те! Хвала, драга Зорице.

 

П. С.: Изгубила сам везу са Стојаном, са свима.

 

 

 ***

 

Poštovana Zorice,

 

Pogledala sam juče, videla sam sve. Sjajno. Čestitam! Ovakvi susreti su nam svima potrebni. Svima na kugli zemaljskoj!

        Videla sam i Stojana Arsića sa Vama. Posebna je njegova stvaralačka veza sa ovim krajem, sa Vranjem. Vranje ne ume da vidi mnoge stvari.

Dva puta sam bila u Skoplju, u Stojanovoj organizaciji, povodom knjige. Volela sam da vidim i pesnikinju i divnog čoveka Slavku Arsovu, i druge, Živka Popovskog poznatog po hitrom crtačkom peru – sve sa kojima sam se tamo srela. Bilo je lepo, puno.  Makedonci su gostoljubivi, divni ljudi. Dobri ljudi.

Volela sam da vidim divnu Tamaru Arsovsku.

Nekoliko makedonskih stvaralaca sa Stojanom je boravilo u Vranju, jednom u mojoj organizaciji. Autobuska jedna grupa jedan dan je posetila Borinu kuću, zajedno smo bili. Nastavili su put u Srbiju, oni umeju to, da se organizuju i da putuju.

            Pozdravljam Te! Hvala, draga Zorice.

 

P. S.: Izgubila sam vezu sa Stojanom, sa svima.

 

 

 



Pismo Nikole Mladenovića

Published on 18:48, 12/26,2010

     Draga Zorice, šta da vam kažem... Fasciniran sam vama. Vi prosto zračite nekom vrstom pozitivne energije. Super ste. Ali, vi to znate. Elem, danas kada ste bili kod nas u školi, nisam stigao da vam kažem da sam i ja sa svojih 15 godina pisac i pesnik. Pišem svoju prvu knjigu "EH, KADA BI OVO BILA JAVA A NE SAMO SAN", a izlazile su i moje pesme u knjigama sa talentima Srbije. Zainteresovan sam za vaše pesme. Gde bih mogao da nađem vašu knjigu da pročitam? A, da, i takođe ću pomoci u akciji prikupljanja knjiga. Računajte na mene.
 
 
Nikola Mladenović 


Pismo Luke Lukića

Published on 15:48, 12/08,2010

     Megalopolis se završava kod naplatne rampe. Tu prestaje sav onaj sjaj koga emituju kulturni centri velegrada. Odatle počinje kulturna pustinja i mrak provincije. Takvo okruženje prati i tuga. Nije slučajno rečeno: što južnije sve tužnije. Sela su bačena na kolena. Svuda je prisutna avet umiranja.

     Tračak nade pruži po neka anonimna osoba koja obiđe neko selo i donese deci knjige. Slučajno se ta osoba zove Zorica Sentić. I eto ti čuda, nije više onakva tama, gusta i memljiva.

     To je tračak svetlosti za buduće generacije… za sto godina… ma za buduće vekove. Eh, da smo nesto i sami takvi… ma upola takvi.

     Luka