Драгана Дада Радовић, Песма правом пријатељу
ПОМОЛИМО СЕ, ПРИЈАТЕЉУ МОЈ
Нека се огласе сва небеска ЗВОНА!!!
Помолимо се!
Нека се огласе сва овоземаљска ЗВОНА!!!
Помолимо се!
Полети својим крилима,
полети ка циљу, нама знаном,
пријатељу мој!
Непознат ми је "пад" твој?!?
Ниси то ти, није то пријатељ мој, не!!!
МОЛИМ СЕ ЗА ТЕБЕ !
Волим те од јуче.
Волим те и данас.
Волим те данас, само због јуче.
Закључавам нашу ЉУБАВ!
Да, данас!!!
Закључа је моје срце...
Не знаш, зашто вичем на тебе,
ПРИЈАТЕЉУ МОЈ???
Не знаш, зашто ЈА, твоја тиха,
драга, мила, необична, весела,
вичем.........
Не знаш због чега сам тако ГЛАСНА?!?
Знаш да то нисам Ја!!!
Немо, широм отворених,
прелепо - црним, помало сетним очима,
ПИТАШ?
Зачуђено гледаш!!!
Не верујеш да сам то ЈА???
И тако зачуђен и нем,
погледом питаш:
"Зашто ти вичеш на мене?"
Гласно ти рекох:
"Помолимо се, пријатељу мој!
Помози и себи и мени.
Због ВЕЧНОСТИ!
ВЕЧНОСТИ, коју смо скупа спознали
у кутку пролазности!
Помолимо се!"
Бацимо кључић, на исто место,
где спознасмо пролазност постојања,
а и ВЕЧНОСТ тренутка!!!
Ето, како је ЈЕДНОСТАВНО, зар не?
Остадосмо данас, сачувасмо ЉУБАВ!
Наше спознаје, нашу ЉУБАВ,
сачувасмо данас, због јуче!
С' ЉУБАВЉУ за тебе, за вечност,
пријатељу мој,
ОГЛАСИШЕ СЕ ЗВОНА!!!
Звона вечности................
Помолимо се !
Река Градац, воденица код видре, Ваљево