Подсетимо се дивних стихова Константина Симонова
ЧEKAJ МE
Чекај ме и ја ћу сигурно доћи
само ме чекај дуго
Чекај ме и када жуте кише
ноћи испуне тугом
Чекај и када врућине запеку
и када мећава брише
чекај и када друге нико
не буде чекао више.
Чекај и када писма престану
стизати издалека
чекај и када чекање дојади
сваком који чека.
Чекај ме и ја ћу сигурно доћи
Не слушај када ти кажу
како је време да заборавиш
и да те наде лажу.
Нека поверују син и мати
да више не постојим
нека се тако уморе чекајући
и сви другови моји
и горко вино за моју душу
нек пију код огњишта.
Чекај. И немој сести с њима
и немој пити ништа.
Чекај ме и ја ћу сигурно доћи
све смрти ме убити неће
Нека каже ко ме чекао није:
Тај је имао среће!
Ко чекати не зна, тај неће схватити
нити ће знати други
да си ме спасла ти једина
чекањем својим дугим
Нас двоје само знат ћемо како
преживех ватру клету
напросто, ти си чекати знала
као нико на свету.