Песма Стевана Радовића
Постоји ли радост?
Нем сам!
Можда ћу некад,
кад прође време,
причати само за себе.
Повлачим се, повлачим,
а, ратник сам у души!
Повлачим се, не стидим се,
а, ратник сам у души!
Све што рекох
ИСТИНА ЈЕ!
Истина, у којој сам нашао
премного БОЛА.
Повлачим се, повлачим!
А, РАТНИК сам у ДУШИ!
Али доћи ћу ОПЕТ!
Чекаћеш ме МАЈКО ТИ,
а, ОСТАЛИ
Стеван Радовић, Ваљево
(11.06.1986. - 11.02.2006.)
***
НЕ ЗНАМ ДА ЛИ ЈЕ ПЕСМА ДОВРШЕНА ИЛИ НЕ??? ТО НЕЋУ НИ САЗНАТИ... ПРОНАЂОХ ЈЕ У ЊЕГОВОЈ СОБИ ПОРОДИЧНЕ КУЋЕ; ДРУГА ФИОКА РАДНОГ СТЕВИНОГ СТОЛА У КЊИЗИ, коју је "вукао "увек ма где ишао! КЊИГА "Средњевековни медицински списи", и то у МАПИ, на којој се налазе простори, обележени, где су све СРБИ живели од ДАВНИНА...
Драгана Дада Радовић