Darujmo reč

КЊИЧЕВНО ВЕЧЕ У ЧАСТ ДУХОВНОГ ПАТРОНА СРПСКОГ НАРОДА


У оквиру културне манифестације Дани Светог Саве, 26. јануара с почетком у 19 сати, у просторијама Националне галерије Македоније и Мултимедијалног центра “Мала Станица”, а у организацоји Српског културног центра – Скопље, одржано је светосавско књижевно вече. Многобројну прублику која је својим присуством још једном показала своју дубоку и нераскидиву везу са светосавским духом нашег народа у расејању, као и у матици, поздравио је глумац Драмског театра из Скопља, Дејан Лилић.

“Данас, уочи великог празника нашем патрону, преподобном богоугоднику Светом Сави, прескромном чувару српства и православља, стожеру нашег словољубља, Срби отварају своја срца испуњена духовним надахнућем вековне потребе за освајањем знања, лепоте и човекољубне идеје о блискости и повезивању човека и натприродних величина, које су у сваком од нас исткане, префињеном пређом тананих осећања за сопствену баштину. Слово Светог Саве нам је осветљавало пут кроз вековна премрежја, реч нас је одржала и њој хвала”. 

Поздравну реч и прве празничне честитке упутио је, Заменик министра у Министарству за културу у Влади Републике Македоније, Председника Организационог одбора манифестације Дани Светог Саве, Драган Недељковић.
Публика је још на самом почетку доживела изненађење које им је на велико задовољство приредио Државни секретар Министарства за дијаспору у Влади Републике Србије, Миодраг Јакшић, који се уместо поздравним говором, обратио својим надахнутим стиховима. Имено, мало је ко од присутних знао да се у лику човека који годинама успоставља мостове сарадње наших асоцијација и матице, крије значајно књижевно име савремене српске поезије.

Било је право задовољство слушати стихове надахнутих песникиња, чланова Удружења књижевника Србије. 

Сања Петровић је аутор песничких књига Маска у огледалу, Несташне булке и Време као хармоника. Изузетно је цењена њена хаику поезија, за коју је добила трећу награду Кусамакура у Јапану, а објавила је и песничку књигу хаику поезије Сјај равнице, као и књиге дечје поезије Бисери за моју маму и Децо, шта мислите о… У сарадњи са другим ауторима објавила је књигу Мушкарци шта мислите о… Њено песничко представљање са неколико изабраних песама је само наговестило песничку величину која долази с овом изузетно активном и продуктивном песникињом.

Дивна Бијелић је аутор песничких књига Земља без рама, Сан господина Н, Љубавни Хепиенд. У редакцијама културних програма сарађује са војвођанским телевизијским станицама, као новинар, уредник својих емисија и као водитељ. Ради на припреми сценарија, а ангажована је у реализацији њене представе Долази струја. Њен наступ ће остати упамћен као јак набој песничке мултимедијалне опсервације.

Јелена Стојсављевић је аутор песничких књига Рањена Месечина и Подмлађивање сенке. Део њеног песничког стваралаштва је преведен на руски и италијански језик. Као познавалац савремених књижевних процеса у Србији објављује радове из области књижевне критике. Снажном и инвентивном песничком димензијом потврдила је да женско песничко слово српске књижевности стреми ка недодирнутим висинама.

Књижевно вече су употпунили песник Стојан Арсић и књижевница Гордана Јовић Стојковска. Стојан Арсић је надахнуто говорио своје стихове о животу и делу Светог Саве, али је исто тако, понесен атмосфером песничког набоја, проговорио и стихове из свог врањанског опуса.

Гордана Јовић Стојковска која је нашој јавности позната као романописац, показала је снагу песничке речи тиме што је после пуних десет година (од стварања прекогницијског Мостовања, које смо доживели као властиту реалност под бомбардирањем српских мостова 1999. године), поново усмерила своје перо ка песничком стварању.
На крају, на огромно задовољство присутних, песничком читању су се придружили и Иван Вучковић, драмски уметник, глумац Народног позоришта из Београда, који је пуним емотивним набојом говорио Песму о Светом Сави, а Дејан Цицмиловић професор на факултету драмске уметности и глумац из Ниша је кратким, изабраним монолозима уоквирио један посебно богат књижевни догађај.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

***

 

 

 

 

***

 

 

 

 

 

 

 

Неколико речи о нама

 

  Наша Основна школа “Радомир Лазић“ налази се у срцу Шумадије у селу Азања надомак Смедеревске Паланке. Сама зграда школе је једна од најлепших у округу, а спада и међу најлепше граћевине у селу у којем се издвајају :Храм Св.Бесребреника Козме и Дамјана са краја XIX века, зграда старе задруге и зграда прве апотеке за чији је изглед био заслужан архитекта Александар Дероко. Све ове грађевине су под заштитом државе.

  У својој дугој историји која траје од 17.априла 1851,када је једно приватно училиште проглашено за државно, кроз њу је прошао велики број ученика који су оставили дубок траг у историји села. Њено оснивање је помогао један Азањац, Антоније Мајсторовић,који је у том тренутку био начелник Смедеревског среза.

  У саставу ОШ “Радомир Лазић“ ради осмогодишња школа у Азањи и два подручна одељења у Стублини и Влашком Долу у којима ученици похађају четворогодишње школе. Нашу школу заједно са подручним одељењима похађа укупно 422 ученика.По разредима то овако изгледа:

-Први разред: 44 ученика

-Други разред: 51 ученик

-Трећи разред: 67 ученика

-Четврти разред: 51 ученик

-Пети разред: 61 ученик

-Шести разред: 54 ученика

-Седми разред: 39 ученика

-Осми разред: 55 ученика

  Наша Основна школа са правом претендује да постане лидер мећу основним школама у паланачкој општини, а резултати које постижемо са правом нас стављају на прво место. Доказ томе је и највише признање у области образовања „Светосавска награда“ чији је лауерат школа била 2007.године.

Поред изузетног наставног кадра , који је у процесу сталног усавршавања ,у нашој школи се негује и сценска игра, а наша драмска секција свакодневним радом се усавршава и подстиче на културни напредак целокупне средине.

  Изузетно смо поносни на Летњу школу. Овогодишњу Летњу школу српског језика и књижевности организовале су заједно наша школа и Центар за Србе у расејању “Свети Сава“ из Београда,а под покровитељством Министарства за дијаспору, Министарства просвете, СО Смедеревска Паланка.  

Двонедељну школу током јула месеца похађало је 27 наше деце из иностранства: Албаније,Мађарске, Шведске, Италије, Канаде и Македоније. Заједно са њима школу је похађао и исти број наших ученика код којих су гости били смештени током боравка, а реализација наставе је била поверена нашим просветним радницима. Циљ је био да деца из дијаспоре обнове и усаврше свој матерњи језик. Током тих 15 дана нашу школу су посетили, и били њени гости: Добрица Ерић, Мошо Одаловић, Милица Јефтимијевић-Лилић, Олга Красић-Марјановић, Станиша Нешић и Ева Рас.

  Сви учесници и просветни радници су при излету у Београд били у Министарству за дијаспору на пријему који је у њихову част организовао ресорни министар Срђан Срећковић. Школу је свечано отворио господин проф.др Александар Јовановић, декан Учитељског факултета у Београду и председник Националног савеза за образовање, а на завршној свечаности наш гост је био министар просфете проф.др Жарко Обрадовић који је свечано објавио завршетак овогодишње Летње школе, изразивши наду да ће се и следеће године организовати.

  С обзиром на пређашње излагање морамо да споменемо и нашу школску БИБЛИОТЕКУ која књигама није обнављана деценијама. На жалост ,

дугогодишњи директори нису били наклоњени оплемењеном речи, тако да је библиотека „вечито“ била у запећку. На необичан начин негујемо културу изражавања и лепу реч, тако да смо наше ученике приволели тој уметности.

Несебично им помажемо у импровизованој читаоници, а све више је ученика који свој истраживачки дух јачају кроз литературу.

  Следећој 2009 .год. дали смо приоритет нашој библиотеци, у виду сређивања, како намештаја тако и фонда књига - ако општина може да нам обезбеди средства ?!?

  Мишљења смо да једино књигом и знањем можемо да се изборимо против учмалости, против неправде, против времена нушићевског и домановићевског-помозите нам!!!
 

  Зорица Милојевић

  директор школе