Поштованој деци с књигама у школи и на ливади – за њихове осмехе и радознале очи,
Поштованим њиховим учитељима – и за прегнућа њихова,
Поштованим родитељима – и за вере њихове,
Поштованој Лидији Штампар – и за најлепше речи,
Поштованом Бори Јакшићу – и за најдрагоценије речи,
Поштованом Александру Саши Поповићу – и за његово срце,
И свима – који су у срцу срце,
Драгој Зорици пре свих,
Деци – Деци и пре и после Зорице,
Њима заједно,
Свима заједно.
Краљевски какав час
Како су велики часови када срце са срцем куца,
Како су сунчани дани када рука се руци пружи,
Каква светлост је са светлошћу када се здружи,
Како је живот свечан када су нам деца срећна!
Како трава, дрвеће, све расте – када се деца смеју,
Како облаци, звезде, месец – се играју, сунце тада,
Какве воде су, ветри, поднева и вечери, зора вечна,
Како јагањци пасу, коњи трче, роде и ласте се гнезде,
Како лептири, пчелице, мрави – ливаде шарају, цвеће,
Како живот расте, како живот расте, живот расте!...
Како се путује тада у пределе велике, славне и часне,
Какви се сусрети збивају трајни, осмеси, радости, среће,
Какве се речи роје од гласова и ћутњи и сузе сласне,
Како души краљевској је, боже, што тада се рађа!
Какве жице устрептале у срцима с књигама на срцу,
Какво обиље ливадско и неба с књигама здружено,
Какве очи, лица радосна, радознала, жилце пружено,
Краљевски какав час наша деца, Боже – спремише за нас!
Веселинка Стојковић,
Врање
