Pismo Biljane Todorović

Published on 09:32, 02/28,2011

Draga Zo,

slike su prekrasne, valjda zato što smo imali prekrasno druženje!
     Čitajući Vašu knjigu, pripremajući se za pesničko veče, osetila sam jednu posebu vrstu poštovanja prema svemu što ste do sada, sa toliko uspeha uradili. U ovoj tmurnoj svakodnevici, retko se sreće toliko pozitivne energije u jednoj osobi, koja kod svakog izaziva prijatnu emociju, radost i želju za ponovnim susretom sa Vama.
     Vaša dela potvrđuju da se sve može postići upornošću i radom i da nikada nije kasno da se posvetimo pravim stvarima i ispunjenju svojih ciljeva, koji su u Vašem slučaju korisni za ovo društvo u kojem živimo. Sa željom da ćete uskoro pisati ljubavne stihove, posvećene nekoj novoj, velikoj, pravoj ljubavi, i nadom da ćemo ponovo sarađivati, srdačno Vas pozdravljam!

     Biljana
 
 


Pismo gospođe Veselinke Stojković

Published on 07:43, 02/28,2011

 

Поштована Зорице,

 

Погледала сам јуче, видела сам све. Сјајно. Честитам! Овакви сусрети су нам свима потребни. Свима на кугли земаљској!

Видела сам и Стојана Арсића са Вама. Посебна је његова стваралачка веза са овим крајем, са Врањем. Врање не уме да види многе ствари.

Два пута сам била у Скопљу, у Стојановој организацији, поводом књиге. Волела сам да видим и песникињу и дивног човека Славку Арсову, и друге, Живка Поповског познатог по хитром цртачком перу – све са којима сам се тамо срела. Било је лепо, пуно.  Македонци су гостољубиви, дивни људи. Добри људи.

Волела сам да видим дивну Тамару Арсовску.

Неколико македонских стваралаца са Стојаном је боравило у Врању, једном у мојој организацији. Аутобуска једна група један дан је посетила Борину кућу, заједно смо били. Наставили су пут у Србију, они умеју то, да се организују и да путују.

            Поздрављам Те! Хвала, драга Зорице.

 

П. С.: Изгубила сам везу са Стојаном, са свима.

 

 

 ***

 

Poštovana Zorice,

 

Pogledala sam juče, videla sam sve. Sjajno. Čestitam! Ovakvi susreti su nam svima potrebni. Svima na kugli zemaljskoj!

        Videla sam i Stojana Arsića sa Vama. Posebna je njegova stvaralačka veza sa ovim krajem, sa Vranjem. Vranje ne ume da vidi mnoge stvari.

Dva puta sam bila u Skoplju, u Stojanovoj organizaciji, povodom knjige. Volela sam da vidim i pesnikinju i divnog čoveka Slavku Arsovu, i druge, Živka Popovskog poznatog po hitrom crtačkom peru – sve sa kojima sam se tamo srela. Bilo je lepo, puno.  Makedonci su gostoljubivi, divni ljudi. Dobri ljudi.

Volela sam da vidim divnu Tamaru Arsovsku.

Nekoliko makedonskih stvaralaca sa Stojanom je boravilo u Vranju, jednom u mojoj organizaciji. Autobuska jedna grupa jedan dan je posetila Borinu kuću, zajedno smo bili. Nastavili su put u Srbiju, oni umeju to, da se organizuju i da putuju.

            Pozdravljam Te! Hvala, draga Zorice.

 

P. S.: Izgubila sam vezu sa Stojanom, sa svima.

 

 

 



Zorica i „Darujmo reč“ u „Sponi“

Published on 10:00, 02/24,2011

„SPONA“
kulturno-informativni cerntar Srba u Republici Makedoniji
 


Direktor „Spone“, g. Milutin Stančić

 
 
 
 
 
 

Gospođa Zorica Perošević iz Niša, Zorica Sentić
i gospođa Zorica Stojčeva iz Skoplja
 

Radmila Lončarević i Biljana Todorović
 

Suzana Trajković, Biljana Todorović i Zorica
 

Poklon maloj biblioteci u okviru KIC „Spona“,
knjige Vladana Radomana, Zlate Živadinović,
Veselinke Stojković i Bojana Mitića


Milena Mitić je ispred „SPONE“ primila prvu knjigu za akciju
od g. Zorice Stojčeve
 
 

 
 Gospođa Biljana Todorović, novinar makedonske televizije MTV
bila je domaćin večeri u SPONI 


S leva na desno: Radmila Lončarević,
Vera Filipović (ispred ambasade Srbije u Makedoniji),
Mladen Stančić, Milutin Stančić 
 
 

 
Književnik iz Vranja, g. Stojan Arsić živi i radi u Skoplju
 

 
 
Poklon akciji od g-đe Biljane Todorović





 
 
Zorica i gospodin Ivan Babanovski
 
 

Beti Kiproska sa darom za akciju





G-đa Gordana Kolevska, novinar časopisa „TEA MODERNA“
 



Janinka sa Zoricom




Zorica, Nataša i Marjan Kiproski



 
Iz knjige utisaka



























 

     Tekst o ovoj večeri objavljen na sajtu SPONE, pogledajte ovde - Књижевно даровање Зорице Сентић у „Спони“.


Književno veče u Skoplju

Published on 08:48, 02/14,2011


Književno veče u Vranju

Published on 08:45, 02/14,2011

Žena sa osmehom u očima 
 
 
 
     Srela sam je slučajno, onako slučajno kako ona kaže, kao što je svaki znak, signal slučajan, nanajavljen, neočekivan. Iskreno, krenula sam da realizujem svoju ideju i sva usredsređena samo na svoj cilj. Ne, nisam očekivala puno. U stvari bila sam spremna na one anemične, ustaljene, uštogljene, hladne govorancije, spremna da pred sobom gledam nekog ko će onako dalek bez uspeha pokušati da priđe i dopre do mene, do duše jednog običnog čoveka i smrtnika. Sa takvim očekivanjima i usredsređena na svoje ideje, uđoh..... Kupila me je na prvu, što ono kažu. Osmehom, osmehom koji titra u očima, ispruženom rukom i onim mekim, toplim, južnjačkim, makedonskim naglaskom. Kupila me je i privukla moju pažnju. Bez preterivanja priznajem da sam isključila sve oko sebe, ništa nije postojalo, ni zveket čaša, mrmljanje,... ništa. Ona je govorila a ja sam je slušala dušom, srcem... slušala kako neko govori ono što osećam i mislim. Ona rimuje ljubav, svesna da se ljubav ni sa čim ne rimuje, ipak je rimuje i nju veruje. Piše pisma a ne pesme, rađa reči samo onako kako žena to ume. Bogata je samo onoliko koliko je ponela i sačuvala priče i mudrosti jedne srebrnokose starice, njene bake Katarine. Zorice, ja sada Vas pitam, da li je baka Katarina poznavala moju nanu Mimu? Nemoguće da nije. Ja Vas poznajem i prepoznajem, sigurna sam u to. Obe znamo da je ljubav jedino što naše srce treba da nosi, da je važno samo biti dobar i bolji čovek. Znamo i priznajemo da se reči rađaju iz utrobe, duše, srca, i da umeju i da bole. Ova žena sa osmehom u očime se ne boji više ničega, ne, ne boji se i ne treba. Sa mekim južnjačkim, makedonskim naglaskom, govorila je jezikom, kojeg kako sama kaže govori tek 4 godine. Draga moja, Vi umete da kažete na tom istom jeziku mnogo više i lepše od mnogih koji ga govore i gaze ceo svoj život. I najlepše volite na srpkom. Meka, nežna, nasmejana, sa ispruženom rukom da daruje reč, jabuku dobrodošlice, pomoć. Ja sam videla iza tih nasmejanih očiju, videla sam očvrslu, prekaljenu dušu, videla sam borca i istraživača, radoznalog, neumornog, nazaustavljivog. Vratili ste me u detinjstvo Zorice. Istinita bajka, Božić, slama, orasi... bakine mudre priče... vratili me u ranu mladost i podsetili na pisma koja nisu poslata čak većina nije ni ispisana. Ako dopuštate, ja sam se u Vama prepoznala, i samo sam se smešila... Vama nije promaklo, prepoznali ste i osmeh i pogled. Ja ću nekome ostaviti poruku da kupi dva plava patlidžana, puno biljčica i ono što mu duša ište... nadam se da hoću... jednom.
     Hvala Vam za slučajni susret, hvala za reči, osmeh, toplu ispruženu ruku, hvala. Hvala što se hrabri i smeli, što se ničega ne bojite....Do nekog novog susreta, nove pesme i priče i još jednog osmeha, topli pozdrav i poštovanje ženi sa osmehom u očima, Zorici Sentić.
 
 
Prilog napisala Natalija Naja Aleksić
 
 
 
 




















 
фебруара 2011.


 


1 2  Sledeći»