Darujmo reč

Dobar vam dan!

Danas, danas bih vam poslala i sunce i more i torte... i pesak i ... more, možda ću moći poneti u koferima (al' samo jedan kofer imam) tako da pesak neću moći doneti ... ustvari u NICI nema peska (eto kako umem da lažem...ima ga , al malo dalje od centra) al' sunca danas nema i Nebo u Nici je tužno plače ono a plakala i ja sa njim danas al' ono možda ne od radosti da l' je Nebo kad kad radosno? Da l Nebo zna za ... No, luda sam! ja da! i to kako!!! luda i plakala od radosti... detalje ću vama pričati-možda-jednoga dana u nekoj priči, mozda ne u ove sada  buduća knjiga se zove PRIČE NE PRIČE al' možda i ne... ima tako nekih priča koje možda nisu za pričanje, a još manje za pisanje il' čekaju svoje , il boljeg vremena... al' da samo znate, kako dve male reči dve male, beznačajne reči:

""nema ""

i 

""ništa""

Mogu da obraduju i da ne samo isplačete sve suze vašeg tela već i vrišite od radosti, da se je možda čulo do BGD-a. Čulo se je! Javili su mi. I posle svega toga... hodala sam pet kilometara i više. Ne, no nisam pevala... a mogla sam i to je već jedan film, i ja ne pevam na engleskom... priča mora biti originalna i tako hodala, hodala, hodala.... od radosti hodala ispod kiše... u nekoj drugoj prilici bih uzela taksi, autobus.... ali eto, radost i ja smo šetali ispod kiše ona i ja ... radost u grudima, to vam daje luda krila! Sva sam mokra došla kući eto za danas toliko, al' sam htela da sa vama delim tu malu-veliku moju radost. To je luksuz za mene danas bio a za vas? Dok je za druge (ovde) luksuz ići na BROD... nedaleko je LUKA za mene su danas te dve male reči.

"NEMA" I "NIŠTA"...

...a on, on je bio u belom, bio je lep, imao je oči slične mom Anđelu (znate li vi vašeg?)  I ON JE SUZU PUSTIO... i rekao mi je da je radostan i ponosan na sebe, i priznao da nije verovao, ali sve je u redu. 

NEMA NIŠTA

Eto... današnje moje novosti iz NICE samo za vas.
 

VREDI ŽIVOT BEZ CIGARETA 

VERUJTE !


Rendevu za torte... ako ne donesem sunce, more, i pesak... oprostićete mi, imam samo mali kofer u kome moram poneti milion reči... al' zato znam gde ima dobrih torti kod nas u BGD-u i sladoledi i… vidimo se; uskoro sam tamo sa vama.

Ne... NEMA NIŠTA  
 
BIĆE KNJIGA... I U SVIM SELIMA SRBIJE...
 

Zo

TAMO 'VAMO

(himna dijaspore)

Zbog onoga tamo
došli smo ovamo.
oni što su tamo
isto bi ovamo.
 
Znaju oni tamo,
bolje je ovamo.
Jeste lijepo tamo
ljepše no ovamo,
ali nema tamo
šta ima ovamo.
 
Ne može se tamo
isto što i 'vamo.
Mi bi rađe tamo
no da smo ovamo,
jer naše je tamo
a tuđe ovamo.
 
Ovi bi ovamo
htjeli da smo tamo.
briga njih ovamo
kako nam je tamo.
 
Trpimo ovamo,
što ne bismo tamo.
Tako je ovamo.
Oni misle tamo,
blago nama 'vamo,
kada nismo tamo.
 
Svi hoće ovamo.
Niko ne bi tamo.
Kada bi svi ovamo,
ko bi onda tamo?
Ko nas posla 'vamo,
ostao bi tamo
jer ne smije ovamo.
 
A njemu je tamo
bolje no
ovamo,
pa onima tamo
neda više 'vamo.
Trebaju mu tamo.
šta će svi ovamo?
Neko mora tamo.
Dosta nas je 'vamo.
 
Tako ti je tamo.
Plačemo ovamo
za onima tamo.
Al 'suze su 'vamo
krupnije no tamo.
Svako ko je 'vamo
ima nekog tamo,
pa nas je ovamo,
pa odlazi tamo,
muči se ovamo
da pomogne tamo.
 
Glavom je ovamo
a srcem je tamo.
Sve bi dao 'vamo
da je bolje tamo
i čeka ovamo
kad je bolje tamo,
da napusti 'vamo
da se skrasi tamo.
 
Hladno je ovamo.
Nije kao tamo,
jer sunce ovamo
ne grije ko tamo
izblijedi ovamo.
Stran im dođeš tamo,
Ko što si i 'vamo.
 
Blago onim 'tamo
što nisu ovamo,
no su samo tamo
jer mi smo ovamo
ni 'vamo ni tamo.

Ljubiša Simić, Frankfurt na Majni 

Zahvaljujemo se profesoru Stojanki Aleksić koja je poslala ovu pesmu 

Чуо се само један пуцањ
Тамо се угасило светло
Имање је зарасло у коров
А крушке сатруле на грани

Он више ту не живи
Горе је негде са старим
Можда му се извињава
Што је поранио

Имао је проклето добру жену

        Мождани ритмови губе на снази
        Као да се гуше сећања
        И потањају у маглу 
        А слике више нису у боји

        Не сећам се да ли сам био млад
        И икада гњечио твоје дојке
        Подстицао у теби страст
        И тражио најлепшу мисао

        Опет бих да се сећам
        Продрем још једном у тебе
        Зауставим се на пречац
        И достојанствено издахнем

        Како је тиха ова ноћ
        Застали су празнични добоши
        Нема више сензације
        Нити се нуде јефтине фаћкалице

        Можда се ништа није десило

        Само си ти напречац оглувела
        Више не чујеш телефон
        Или си га искључила
        Јер не чезнеш за мојим позивом

        Можда је нешто треће

        Не зовем те више
        Доста сам се понижавао
        Преклињао за мало нежности
        Или ме само боли глава




              Ко су ти Бодлеровци?
              Ко су ти апсолутни уметници?
              Коме је бол најдраже средство сензације?
              Ко куца на врата?

              Фолиранти!
              Нису испили ни први шприцер!
              Нису окусили крв пасју!
              Нису дорасли просјачком животу!

              Не би се усудили да се мењају са мном
              Позлило би им

              Лако Веселиновић 

Pančevo, 8. septembar 2008.godine

U septembarsko kasno veče, uz zvuke harfe koji su se razlegli po pančevačkoj ravnici, nastala je ova pesma zahvaljujući Sari Vlajić – detetu koje poseduje talenat da podjednako jednostavno i duboko notama koje je sama poređala, dotakne dušu slušaoca, isto onako kako to čini njena majka svojim rečima u pesmama i pričama.

SARINA PESMA

Nabujala voda,
Kroz šumu i planinu.
Ispod ptica i oblaka.
Iznad oblutaka i školjki.
Kao srce i krv u žilama,
Kao oko i svetlost.
Kao misao.
Jednostavna kao ljubav,
Snažna kao život.
Dolazi, teče, prolazi..
Nestaje, stapa se,
Pretvara u kap.
Suzu,
Tren – jer to i jesmo.

Zorica Salijević