Чуо се само један пуцањ
Чуо се само један пуцањ
Тамо се угасило светло
Имање је зарасло у коров
А крушке сатруле на грани
Он више ту не живи
Горе је негде са старим
Можда му се извињава
Што је поранио
Имао је проклето добру жену
Мождани ритмови губе на снази
Као да се гуше сећања
И потањају у маглу
А слике више нису у боји
Не сећам се да ли сам био млад
И икада гњечио твоје дојке
Подстицао у теби страст
И тражио најлепшу мисао
Опет бих да се сећам
Продрем још једном у тебе
Зауставим се на пречац
И достојанствено издахнем
Како је тиха ова ноћ
Застали су празнични добоши
Нема више сензације
Нити се нуде јефтине фаћкалице
Можда се ништа није десило
Само си ти напречац оглувела
Више не чујеш телефон
Или си га искључила
Јер не чезнеш за мојим позивом
Можда је нешто треће
Не зовем те више
Доста сам се понижавао
Преклињао за мало нежности
Или ме само боли глава
Ко су ти Бодлеровци?
Ко су ти апсолутни уметници?
Коме је бол најдраже средство сензације?
Ко куца на врата?
Фолиранти!
Нису испили ни први шприцер!
Нису окусили крв пасју!
Нису дорасли просјачком животу!
Не би се усудили да се мењају са мном
Позлило би им
Лако Веселиновић