Jedan slučajan suster na ulici sa prijateljem Milenkom Nikitovićem koga nisam videla tri godine, ove subote me je odveo do voza Romantika. A voz Romantika, te subote, vozio je za Vršac.
Moja lepa subota. Slučajnost postoji!
PS - Ako sam neko ime zaboravila, kriva sam. Oprostite zbog toga. Ako nekoga ko nije pomenut prepoznajete, javite da ispravim. Imam samo jedan mozak, a malo ga koristim. Dosta sam ga potrošila ovih nedelja...
Romantika na parni pogon
***
POLAZAK!
***
A u vozu, veselo...
***
A kako da ne bude uz rakiju Biserku i društvo gospodina Nenada Stefanovića
koji je odgovoran za njen vrhunski kvalitet
***
Rakija "Zlatna Biserka"
***
Milenko Nikitović
***
Dragan Milojević iz ansambla DANILUŠKA. Lep susret.
Treba čuti ovaj glas. Kada JAPANAC zapeva, (svi ga tako zovu), zaboravite da VREME postoji.
Ne znam za sada... al' javiću vam gde ga možete čuti u Beogradu.
***
Nataša Radičević i Dragana Milojević, osmeh od polaska do povratka
***
***
Gospodin Dragan Knežević bio je sa nama na putu.
Pozvao nas je da posetimo njegovo Etno selo Latkovac kod Leskovca.
http://www.ethno.co.yu/
***
Tamo negde je Vršac
***
Lakše je putovati ako se nešto prezalogaji
***
Na stanici u Puli... pardon,
VRŠAAAAAAC!
***
Muzej u holu železničke stanice
***
Eksponat... znate li šta je ovo?
***
Šetnja do Vidikovca je bila prijatna. Na vrhu je mala crkva i... tišina.
I sreli smo Boga tamo na vrhu. Ako drugi nisu, ja sam sa Njim pričala.
***
Raspeti Bog, posmatra dolinu...
***
Pored crkvice, kućica. Pored kućice mačkica.
Pored mačkice,... ne mogu sve da vam kažem,
ne postoje reči za sve (ili ja ne znam dobro srpski jezik).
A i možda sam samo ja to čula.
***
Prozor je zatvoren... ali je bilo života iza njega.
***
Ove boje, ovo mesto... nema zašto da se zavidi Francuzima
na njihovom vinu, niti bilo čemu.
Liči na Saint Tropez. U jednom trenu sam pomislila da sam na Azurnoj obali.
Rado bih ostala ovde, ali...
***
Crkvica.... evo je.
Ima tako mesta gde bih ostala duže, gde je pisano da se dođe i da se vrati.
Možda je to i VRŠAC?
Zašto mi to mesto nešto znači?
Ne znam ni sama, ali evo.
2OO5. izašla je moja knjiga UGASI TIŠINU br1 (no ne reklamiram je, nema je više).
Videla sam malu sliku, sa malom kućom i jedno drvo.
Nisam znala gde je ta kuća, ni ko je slikao (našla sam na netu).
Zamolila sam slikara da mi odobri da je postavim na korice moje knjige.
Rekao je da.
Verujete li da je to VRŠAC?
Ja sam to saznala slučajno.
Eto...
Ništa nisam htela da dokažem samo da vam kažem
da postoji nešto što ne čujemo, što ne vidimo
al' što je pisano, pre nego mi napišemo.
Možda il' tako nešto slično a šta tačno,ne znam.
Ne znam sve
al' to što znam i volim, delim, jedno NE.
***
Iako mi je drag moj PC, ovu mašinu bih ukrala.
Vraća me u neka stara vremena kada se možda znalo šta je SAN
i koje su prave boje reči ROMANTIKA.
***
Vinogradski restoran "Berov Podrum"
***
Fotografisanje i degustacije ne idu zajedno
***
Nataša...
***
...i Japanac su samo dopunili već dobro raspoloženje
***
Razmena iskustva dvojice stručnjaka
Gospodin sa leve strane, direktor marketinga Vršačkih vinograda Marin Turika
Tako je sve lepo objasnio, da iduće godine ja idem na berbu grožđje u septembru
i zovem celu ekipu DARUJMO REČ da odemo bar dva dana...
Verujem da ćete biti oduševljeni kao što sam i ja bila, a možda i više.
JER ĆEMO BITI SVI SKUPA!!!
To je samo idejica, ima vremena do sledeće berbe.
A kada bih vam rekla kakvo je vino, bili bi ljubomorni.
Eto, pa neka i idejica sazri. Zima je na pragu, a prag je daleko.
***
Kilometri i kilometri vinograda.
Samo da znate draga ekipo, gde ćemo iduće godine na berbu grožđa.
Ako vam to nešto govori, ja idem. Obećala sam!
Како тематски одредити роман чија радња се није догодила, која чак није ни плод пишчеве маште. Уистину, како? Можда се све то није нама догодило или не желимо да признамо да смо то били ми. Збиља, покушајмо само рећи да је ово синтеза породичног, психолошког, криминалистичког и пикарског романа. Пикарским романима (picaro – лопов, ништарија) увек је заједничко мноштво авантура које доживљава усамљени јунак крећући се од дна ка врху „друштвене лествице“, где никада не стигне, али је зарад тога спреман и душу да прода. Можда је Светлана-Цеца Полак цео један народ поставила на дно, наменивши му улогу пикара, или је то урадио неко иза завесе, или можда чак и ми сами, није ни важно, тек заплет је могао да почне. Али, не и да се заврши.
