SREĆNA NOVA 2011. GODINA PRIJATELJIMA I POSETIOCIMA BLOGA "DARUJMO REČ"
Published on 09:07, 12/31,2010
Poklon akciji od književnice Ranke Ranđelović
Published on 15:12, 12/27,2010
Gospođa Ranka Ranđelović uputila je akciji "Darujmo reč" preko naše koordinatorke za Niš Nataše Ćirić, 24 primerka svoje knjige "Neko drugačije vreme".
Zahvaljujemo se gospođi Ranđelović na ovom divnom daru.
Organizovana akcija prikupljanja knjiga u Bujanovcu
Published on 23:23, 12/26,2010
Dana 22.12. 2010. godine u Srednjoj školi „Sveti Sava“ u Bujanovcu održana je
promocija pesama Zorice Sentić i prikupljanje knjiga za njenu akciju Darujmo reč
koja ima za cilj opremanje seoskih školskih biblioteka. Učenice ove škole Marina
Petričević, Jovana Đorđević, Miljana Nikolić Sonja Anđelković i Miljana
Janjić recitovale su pesme naše pesnikinje na srpskom i francuskom jeziku, uz muzičku
pratnju učenika osnovne škole, kao i hora Sveti Prohor Pčinjski. U akciji je
prikupljeno od učenika i nastavnika oko 150 naslova koji će biti uručeni školi
u selu Sveti Ilija kod Vranja. Bio je to zaista emotivan i nadasve human događaj
u kome su svi posetioci uživali. Zoričine pesme su prizvale puno nežnosti,
ljubavi, topline i radosti. Verujem da će se o ovom danu još dugo pričati i da
ćemo sve ovo ponoviti još neki put, jer je Zorica osoba koja nadahnjuje i
inspiriše i zaista je ostavila traga u tim mladim dušama. A upravo zbog toga
vredi živeti.
Prilog pripremila Lidija Nedić
Hor "Sveti Jovan Pčinjski"
Sala nije bila dovoljno velika da primi sve zainteresovane
Mladi školski muzičari
Vesna Mitić, Jovana Đorđević, Marina Petričević,
Zorica Sentić, Miljana Nikolić, direktor Novica Manojlović
Marina Petričević
Miljana Nikolić
Jovana Đorđević
Sonja Anđelković
Miljana Janjić
Milica Simić i Aleksandra Petrović
U akciju prikupljanja knjiga
Nikola Mladenović je doneo tri knjige
Direktor škole, g. Novica Manojlvoić, prima dar od učenice
Lidija Nedić daje svoj prilog akciji prikupljanja knjiga
Među sakupljenim knjigama je i Mali princ
Mirjana Stević i profesorka Lidija Nedić
Sadrija Raimović sa Zoricom
Lidija Nedić je organizovala promociju
a bibliotekar Mirjana Nikolić osmislila scenario
Deo knjiga koje je Zorica namenila biblioteci škole "Sveti Sava"
Lidija Nedić daje intervju novinarki televizije Bujanovac
Od danas, "Darujmo reč" ima novog koordinatora
akcije za Bujanovac, Lidiju Nedić
Iz knjige utisaka
Pismo Nikole Mladenovića
Published on 18:48, 12/26,2010
Draga Zorice, šta da vam kažem... Fasciniran sam vama. Vi prosto zračite
nekom vrstom pozitivne energije. Super ste. Ali, vi to znate. Elem, danas kada
ste bili kod nas u školi, nisam stigao da vam kažem da sam i ja sa svojih 15
godina pisac i pesnik. Pišem svoju prvu knjigu "EH, KADA BI OVO BILA JAVA A NE
SAMO SAN", a izlazile su i moje pesme u knjigama sa talentima Srbije.
Zainteresovan sam za vaše pesme. Gde bih mogao da nađem vašu knjigu da
pročitam? A, da, i takođe ću pomoci u akciji prikupljanja knjiga. Računajte na
mene.
Nikola Mladenović
Zorica Sentić pobednica Tošiba konkursa
Published on 08:24, 12/17,2010
Povodom dvadeset pet godina od kada je kompanija Tošiba proizvela prvi laptop računar, do 1. decembra 2010. bio je otvoren konkurs za priču, u kojoj je trebalo ukratko opisati prvo iskustvo sa računarom ili laptopom.
Kratkom pričom o hemijskoj olovci, Zorica Sentić pobedila na konkursu. Više o konkursu, ovde.
Kratkom pričom o hemijskoj olovci, Zorica Sentić pobedila na konkursu. Više o konkursu, ovde.
Nagrada za prvo mesto na konkursu, "Toshiba Folio 100"
Ispražnjena olovka prestade da piše. Al' pre nego da izdahne, uspeva da progovori sa mnom.
„Preklinjem te! Neka moja reč bude zadnja. Baš si me namučila, žvakala, da su mi tvoji zubi poznati do u detalj... Pretrpela sam ugrize i izdržala smrad tvog zadaha. Dopala mi se mekoća jezika kada si ubrizgala inspiraciju kroz moj cilindar. Preplavila si me zadovoljstvom! Molim te, prepusti mi zadnju reč. Ne brini, pročitaćeš! Pozajmi mi ruku još jednom. Uvek su mi se sviđale tvoje priče, tvoj humor. Poznajem ti dušu. Nisam te odala. Uzdizala sam se na nivo beleški, ratovala sa tvojim brisanjem, spavala na stolovima, plakala sa tobom, bila verna, al’ moram da te napustim. Pod pretpostavkom kakvu prave ljudska bića, kada prestane rad srca i krv više ne struji, mozak umire. Kod nas nije tako! Nekada smo se zvali stylet, pero. Ostavljali smo otiske na kamenu, vosku, papirusu... Došlo neko srećno i mistično vreme u kome smo imali više života. Crpli smo snagu. Vodeno kristalnu cevčicu smo unapredili u uložak sa mastilom. Praktično, ali hladno. Dovoljan je pokret da se prazno telo zameni drugim. Reinkarnacija. Sada, jedna arterija postane beskorisna... i evo nas u zaboravu plavetnila. Da l’ je moguće imati krv bez srca? Draga, volela si da pišeš sa mnom. Sećaj me se! Ko zna, možda će istraživači ponovo... Rešenje sa ponovnim punjenjem i nije baš najsrećnija okolnost, ni moderno vreme neće žvrljotinu pretvoriti u lepu reč“.
Nisam zainteresovana da čujem. Bilo me je baš briga. Suviše je to naporno za moju usijanu glavu. U samoodbrani, zagrizala sam telo olovke koja se pod pritiskom zuba raspala. Ljutito i besno, bacila sam je pravo u korpu za otpatke, bez imalo griže savesti. I ne pogledavši sirotu olovku, izmasirah prste ukočene ruke.
„Ipak“, progunđah, „moraću da kupim računar“!
Iz korpe se začu tihi krik: „Poooošaljiiiii ove reči“...
