Darujmo reč

DVOJE

Utopio mi se pogled u tvoj... mrsi se kosa... krade ti uzdah dubina noći. Mimoilaze se lokomotive, pišteći. Namere priželjkivane, brdovite i ravničarske. Dvoje sede jedno pored drugog na stranicama karuca... topoti odvlače daljine. Miomirišu tajne. Gledamo prostor. Namiguješ. Smejem se.

avgust 2009.

Danijela Glišić 

Fotografija, Zoran Jovanović

OGNJIŠTA SE GASE
 
Srpska sela sve manja i manja
samo starci sad u njima žive
ambari od kukuruza prazni
neobrane dženarike šljive.
 
Ognjišta se u selima gase
nema više svadbi ni posela
ne čuje se muzika dvojnika
nit' ko čuva lepa stada bela.
 
Sve je više zatvorenih kuća
i odžaka koji se ne dime
neorane ostale su njive
neobrane dženarike šljive.
 
Vajati su postali budžaci
u korov su urasli međaci
nema više mobi niti prela
nit kroz selo idu stada bela.
 
Ne pale se s jeseni kazani
da se peče ljuta mučenica
ne pravi se suva pečenica
niti seje pšenica belica
svi bi sada u gradu da žive
neobrane ostale su šljive.
 
Na ognjištu svoga čukundede
zakletvu sam svim precima dao
dok je mene i moje dve ruke
iz odžaka dim će da se vije,
neće korov na moje međake,
poorane biće naše njive,
rakija će biti ispečena
i obrane dženarike šljive.

Zoran Jovanović