Pesma Zorana Jovanovića

Published on 08/25,2009

Fotografija, Zoran Jovanović

 

OGNJIŠTA SE GASE
 
Srpska sela sve manja i manja
samo starci sad u njima žive
ambari od kukuruza prazni
neobrane dženarike šljive.
 
Ognjišta se u selima gase
nema više svadbi ni posela
ne čuje se muzika dvojnika
nit' ko čuva lepa stada bela.
 
Sve je više zatvorenih kuća
i odžaka koji se ne dime
neorane ostale su njive
neobrane dženarike šljive.
 
Vajati su postali budžaci
u korov su urasli međaci
nema više mobi niti prela
nit kroz selo idu stada bela.
 
Ne pale se s jeseni kazani
da se peče ljuta mučenica
ne pravi se suva pečenica
niti seje pšenica belica
svi bi sada u gradu da žive
neobrane ostale su šljive.
 
Na ognjištu svoga čukundede
zakletvu sam svim precima dao
dok je mene i moje dve ruke
iz odžaka dim će da se vije,
neće korov na moje međake,
poorane biće naše njive,
rakija će biti ispečena
i obrane dženarike šljive.

 

Zoran Jovanović 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=65479

Leave a Reply

One Response to Pesma Zorana Jovanovića

  1. Sladjana says:
    08/25,2009, at 12:27
    Visit Sladjana

    Zoranova pesma nas podseca i poziva da se vratimo pravim, prebogatim vrednostima ognjista.
    Licno, uvek sam tuzna kada slusam ili citam, posebno kada vidim pusta SRPSKA ognjista.
    Sve ih je vise.

  2. Dragana says:
    08/25,2009, at 12:31
    Visit Dragana

    Predivno!!!

    Svako od nas u dusi, bolno prihvata surovu stvarnost.
    Zivimo kroz pisanu rec.
    Sta nam se dogodilo?

  3. danijela glisic says:
    08/25,2009, at 12:43
    Visit danijela glisic

    sve pohvale za pesmu prepunu emocija,za dzenarike sljive,dimnjak i dim koji se vije...
    veliki srdacan pozdrav vama

  4. Zoran says:
    08/25,2009, at 14:36
    Visit Zoran

    Sladjana, ovu, i za mene tužnu, pesmu napisao sam radeći na jednom mestu u Beogradu. Slušao sam sve moguće dijalekte, a najmanje onaj izvorni beogradski...svi bi u grad, na žalost.

  5. Zoran says:
    08/25,2009, at 14:39
    Visit Zoran

    Dragana, hvala od srca.
    Ja ovu stvarnost, eto, ne prihvatam.
    Radim u gradu i svaki slobodan trenutak koristim da pobegnem u selo, u zaselak sa 15 kuća i 11 stanovnika.
    Tako do prve prilike kada ću se, vrlo brzo, i trajno vratiti tamo gde su mi oči pune, i gde srce kuca normalnim ritmom.

  6. Zoran says:
    08/25,2009, at 14:40
    Visit Zoran

    Danijela,
    zahvaljujem se na čestitkama i pozdravu.
    Nadam se da će me emocije jednom odneti i u neku pesmu sa veselijom tematikom.
    :)

  7. ŠTAMPAR LIDIJA says:
    12/18,2010, at 18:45
    Visit ŠTAMPAR LIDIJA

    ŽIVLJENJE JE RITEM IN IMA SVOJO MELODIJO.