"Darujmo reč" zapravo znači darujmo knjigu. Jedna knjiga ima puno reči, a nama je potrebno puno knjiga. Da svako selo u Srbiji dobije svoju biblioteku.
Na ovu ideju došla je pesnikinja Zorica Sentić, predstavljajući svoju knjigu "Ugasi tišinu" u Osnovnoj školi u Levosoju. Kao bivši đak te škole, prepoznala je potrebu i osetila želju da pomogne đacima da upoznaju jedan novi svet, udaljen i drugačiji od onog za koji znaju.
Da im pokaže kako da iz svoje svakodnevice otputuju u daleki svet mašte. Ali moraju da požure, jer to mogu samo dok ne odrastu. Da spavaju u Čiča Tominoj kolibi ispunjenoj ljubavlju , da prave nestašluke sa Hajdukom iz Beograda koji nije iz Beograda, sede na drvetu sa Tomom Sojerom i kuju opasne planove, skrivaju se na tavanu sa Oliverom Tvistom maštajući o sreći. Odlučila je da im pomogne da upoznaju svoje vršnjake iz celog sveta, ujedinjene u najlepšim pričama i knjigama svetske književnosti. Rešila je da njeno rodno selo dobije biblioteku.
Jer nije u redu da selo ima dimnjak, ogradu, prase, a biblioteku da nema. Svi su složili da je tako i dali se u akciju. U akciju "Darujmo reč".
Reč budi maštu, mašta daje ideje, ideje pokreću svet. Akcija je pokrenuta 2006. godine na 51. beogradskom sajmu knjiga. Svako ko je želeo mogao je da učestvuje, u skladu sa svojim mogućnostima. Tako je i bilo. Knjige su pristizale sa raznih strana, novi članovi takođe. Nije bila potrebna putna isprava, legitimacija ni otisak prsta. Samo dobra volja i želja da se pomogne u prikupljanju knjiga. Ali samo knjiga, ne i novca, jer akcija se ne zove "Darujmo novčić" nego "Darujmo reč". Samo to je ono što nam treba da svako selo u Srbiji dobije biblioteku. Knjige! Nove, stare, debele, tanke, opasne, šarene...Po završetku sajma, sve one su se našle u biblioteci osnovne škole "Vuk Stefanović Karadžić" u Levosoju. Zadatak je bio obavljen.
Ohrabren i ponosan, ovaj pobednički tim zadao je sebi nove izazove. Da i sva ostala sela u Srbiji dobiju biblioteku. Jer kakvo je selo bez biblioteke? Kao dama bez šešira, gospodin bez džepnog sata, dete bez lopte. Sela ima ???? i neće biti nimalo lako. Ali što nas bude više, biće lakše. Što budemo vredniji, ići će brže. Što budemo nesebičniji, biće više knjiga. Što bude više knjiga, bićemo srećniji. I mi i mališani u zaboravljenim, siromašnim srpskim selima.
I zato hajde, svi pomozimo. Neka dama bude elegantna, gospodin tačan, neka se dete igra. Neka svako dobije što mu pripada. Neka svako selo u Srbiji dobije biblioteku.
Blanša Bušljeta
