„Коју књигу сад да узмем. Ову сам читала, и
ову, не знам, донесите ми, наставнице, неку вашу књигу“.
„У реду, донећу ти оно што имам“.
Овако су текли моји разговори са ученицима.
Имамо библиотеку у школи, имамо додуше и књиге, али све је то било недовољно за
моје ђаке. Биле су то књиге за средњу школу, или оне које су читали и по
неколико пута. Тражили су нешто „ново“, нешто што је занимљиво за њихов узраст.
Тешко је било испунити њихове жеље, тешко је било одвојити новац за куповину
било чега за школу, а камоли за књиге.
А онда једног дана, као у бајкама,
претражујући странице о књижевности на интернету, примећујем наслов „Гледај
напред“. Симболичан наслов је привукао моју пажњу и један клик је био почетак
нечег лепог. Чим сам видела позив за оснивање сеоских библиотека, знала сам да
је ово прилика и за нашу школу. Све је било просто, послала сам писмо и чекала.
Ником нисам говорила. Шта ако ми нико не одговори, нећу да испаднем смешна пред
колегама. Ћутала сам, чекала мејл са нестрпљењем. И онда је кренуло... и мејл,
позив госпође Зорице Сентић, прве књиге... Стигле су нам прво књиге госпође
Живкице из Ниша и господина Вукотића. Нешто се дешавало... Осмех на дечјем лицу
био је највећа награда за мој мали труд. Сви су били изненађени, зар још неко
верује у моћ лепе речи. Затим је уследио позив, па поклон Секретаријата
председника Републике и два велика пакета књига господина Златомира
Боровнице. Књигама су нас обрадовали Задужбинарско друштво „Први српски устанак“
из Аранђеловца, као и госпођа Љиљана Нинковић Мргић. Са нестрпљењем очекујемо
поштара и нове књиге. Ужурбано их отварамо, прелиставамо и предајемо
библиотекару да их упише. И тако из дана у дан, празне полице сада су пуне и
чини ми се као да су и оне насмејане, пуне шарених књига.
Сви су заинтересовани, па и они који никад не
привире у библиотеку, узму и прелистају неку од нових књига. Последњи пакет нам
је стигао у петак, 8.априла, изненадио нас и обрадовао. Биле су то књиге, односно
збирке задатака из математике које нам је послало математичарско друштво
„Архимедес“. Могу још да додам, да су неке главице већ „намучене“ задацима из
ових збирки. Свакако, промена им прија.
Акција
„Дарујмо реч“ је вратила наду у добре људе нашој школи. На тренутак смо
заборавили наше проблеме и веселили смо се сваком новом наслову на нашој
полици.
Зато, још једном, свима који су
послали књиге велико ХВАЛА и надамо се да ће се још много књига доселити у нашу школу. Сликаћемо све пакете и
на тај начин показати своју захвалност.
Данијела Станковић
