Darujmo reč

«	Oktobar 2010	»
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

Gospodin Mileta Simić ponovo poklonio knjige akciji

Published on 08:18, 10/25,2010

Restoran Stenka: Radinka Stojković i Zorica Sentić sa knjigama

koje je gospodin Mileta Simić poklonio akciji "Darujmo reč"

Gospodin Mileta Simić

Akcija se zahvaljuje gospodinu Simiću na ovom poklonu.

Posted under Zahvaljujemo se | Dodaj komentar (2)

Kako sam upoznao Zoricu Sentić?

Published on 09:25, 10/22,2010

Nedavno je gostovala u Vranju i bila gost u klubu čiji je član i moj rodjeni brat. Održala je promociju i pričala o pisanju i pesmama. Moj brat je bio oduševljen energijom koju Zorica poseduje i spremnošću da pomogne drugima, odazove se na pozive i učini prave stvari za one kojima je to preko potrebno. U vremenu i svetu u kome danas živimo, malo je takvih ljudi, spremnih da se odreknu premije i daju sve od sebe da bi pomogli drugima. Zoricu sam upoznao u kući Đure Jakšića, na njenoj promociji. Kad sam krenuo na promociju mislio sam da neću upoznati Zoricu, da će biti u okruženju mnogo važnijih ljudi od mene i da jednostavno neće imati vremena za upoznavanje sa mnom. Međutim, na moje iznenađenje, Zorica je odvojila vreme za mene, upoznali smo se i razgovarali. Tad sam saznao i za akciju ''Darujmo reč", koju vodi Zorica uz pomoć prijatelja. Akcija ima za cilj prikupljanje knjiga za opremljanje biblioteka u mestima i selima gde ih nema. Oduševilo me je saznanje da neko želi i to da radi, da obezbedi knjige onima kojima su potrebne. Rešio sam da budem deo akcije i pomognem koliko mogu. Zasto? Još uvek verujem u dobre ljude i dobre namere. Zahvalan sam Zorici, što mi je omogućila da budem deo akcije.

ISKRENO

BOJAN MITIĆ

Posted under Generalna | Dodaj komentar (3)

Promocija u kući Đure Jakšića u Skadarliji

Published on 11:58, 10/18,2010

Tomo Kuruzović

Promociju je svojim prisustvom uveličao

i gospdin Đoko Stojičić

Profesor Drago Pantić, kum akcije

Kum akcije Vico Dardić

govori stihove iz Zoričine zbirke pesama

Gospodin Rade Marković, direktor Kuće Đure Jakšića

Darovali knjige akciji:

Gospodin Bogdan Garić

Gospodin Zoran Milutinović

Gospođa Ljiljana Milosavljević, član ekipe akcije iz Smedereva

Gospodin Slobodan Atanacković

Bojan Mitić: "Veče je bilo prelepo, puno pravih, iskrenih ljudi

sa puno pozitvne energije koju troše na prave stvari.

Akcija Darujmo reč prava stvar koja je itekako potrebna

svima nama... konačno nešto zdravo i normalno.

Budimo deo toga, budimo svi pomalo Zorica Sentić. Iskreno, Bojan Mitić".

Gospođa Radinka Stojković sa prijateljima restorana Stenka

i knjigama namenjenim akciji

Gospođa Vera Stanković

Poklon gospođice Mirjane Marinković

Gospodin Zoran Rosić

Gospodin Majo Danilović

Gospođa Desanka Manojlović, naš član iz Pančeva

Pesnik Dobrica Erić akciji je uputio je svoje dve knjige

Dar gospođice Violete Milićević

Turistička organizacija Beograd

Udruženje "Sve je moguće", Igre bez granica 2010.

Zorica upoznaje prisutne sa ovim događajem. Na ovom skupu nije bilo sukoba, nije bilo tuče, nije bilo uvreda niti reči zla. Možda je to razlog što nije bio prisutan ni jedan novinar? Ali zato je bio prisutan ambasador Japana u Srbiji, gospodin Ekselencija Toshio Cunozaki (treći sa leve strane u oblačiću).

Bila je prisutna i gospođa Radinka Stojković vlasnica restorana "Stenka" (u prvom oblačiću, pored gospodina Cunozaki-ja), koja je, imamo utisak, uvek prisutna tamo gde je potrebno.

Nakon slučajanog susreta, i spontanog razgovora

grupa studenata je došla na promociju

Izvodi iz knjige gostiju

Zahvaljujemo se gospodinu Ratomiru Raci Gavriloviću i gospođi Ljiljani Milosavljević na delu ovde objavljenih fotografija koje su nam ustupili.

Veliko hvala autorima koji su došli na promociju i poklonili svoje knjge. Bilo bi dobro da je više autora bilo prisutno, što ih je više, to će više dece u selima moći da čita njihove knjige.

Zaista je bilo izvanredno, spontano, opušteno ali i dovoljno snažno, da kroz dobro osmišljenu simboliku "striptiza", izazove iskrene emocije kod prisutnih zbog društvene neodgovornosti i nebrige za one koji imaju najveću potrebu za podrškom i pomoći svih nas, naročito nadležnih institucija. Dobru lekciju si im održala. Kroz taj gest, koji se izvanredno uklopio u sadržaj promocije, ponovo je bila lako prepoznatljiva tvoja dobra namera i poruka koje se sećaš, izgorena rečima tvoje bake "Budi čovek", dokazuje da TI to jesi.
Tvoja poezija u interpretaciji gospodina Tome Kuruzovića, uvek izazove snažan utisak. Ne bih mogla da kažem da ostali to nisu dobro prezentovali, ali Tomo je poseban!
Uostalom, lako je takvom "tigru" da dobro interpretira tvoje iskrene, ljubavlju i životnom filosofijom protkane, pesme. Tvoja poezija je poezija baz foliranja isto kao što čiste duše, sa puno ljubavi i upornosti vodiš, ni malo laku, organizaciju akcije DARUJMO REČ. Pošto sam simpatizer i jedan od članova tima Akcije, imala sam priliku da se uverim koliko je prepreka na tom putu. Sve se svodi na dobru volju ljudi da pomognu da se ostvari zamisao, ideja i moto Akcije "da svako selo u Srbiji dobije svoju biblioteku". Srecom te takvih ljudi još ima, spremnih da pomognu bilo u knjigama, prostoru za prikupljanje knjiga, prevozu prikupljnih knjiga od mesta promocije do mesta prikupljanja, do krajnjeg odredišta.
U tvoje ime i u svoje, zahvaljujem svima koji su na bilo koji način podržali ovu plemenitu ideju.
Želim ti puno uspeha, a ti ćeš ga imati, jer ovo radiš SRCEM i iskreno!

Desanka Manojlović

Posted under Promocije | Dodaj komentar (6)

Kako stranci u Marseju uče srpski jezik

Published on 11:00, 10/15,2010

Stranci uče srpski jezik pomoću pesama Zorice Sentić na marsejskom fakultetu

Čuvajmo srpski jezik, jer on nema nikoga osim nas - Srba, ne bi se složili sa ovom konstatacijom stranci koji u inostranstvu uče naš jezik.
Već godinama unazad, postoji tradicija izučavanja srpskog jezika u Francuskoj. Na više od 5 fakulteta u zemlji, Francuzima i drugim strancima omogućeno je da uče naš jezik.
Svoje iskustvo govori Tanja Milosavljević , lektor srpskog jezika na marsejskom fakultetu.
"Drago mi je što stranci mogu naučiti srpski jezik, naučiti nešto o srpskoj kulturi i tradiciji, saznati kako se živi u Srbiji. Različiti su motivi za učenje našeg jezika. Jedni se odlučuju zbog toga što vole slovenske jezike, drugi zbog toga što ih zanima srpska i balkanska istorija. Činjenica je da se iz godine u godinu povećava broj ljudi u inostranstvu koji se odlučuju da uče naš jezik. Imam utisak da ljudi tek sada počinju da otkrivaju Balkan i njegove lepote. Među zainteresovanima ima dosta poslovnih ljudi koji smatraju da će im znanje srpskog jezika povećati šanse za sklapanje poslova sa partnerima iz naše zemlje. Pojedinci su se već oprobali u radu za pojedine institucije na Kosovu ili stažirali u Beogradu. Naravno da ima i slučajeva mešovitih brakova gde se supružnici neretko opredeljuju da pohađaju nastavu. Dolaze nam i deca naših radnika u inostranstvu kao apsolutni početnici. Zanima ih naša istorija, politika, ekonomija. Dakle, u pitanju su studenti različite starosne dobi. Ono što me posebno raduje i što moram priznati da je naša katedra, posle ruske, najposećenija, iako postoje i katedre za izučavanje poljskog, češkog i bugarskog jezika.
Kurs obuhvata časove jezika, ali i časove iz istorije, jer je potrebno upoznati strance i sa našom kulturnom baštinom, s obzirom na našu burnu istoriju, seobe, ratove i uništenja kulturnog nasleđa.
Radi se uglavnom u učionicama koje su tehnički opremljene (audio,video), kako bi učenje jezika kroz slike, igre, bilo zanimljivije. Takođe se koriste i laboratorije za časove iz fonetike, koje pružaju jedan daleko kvalitetniji rad. Studenti su jako motivisani i spremni za rad, učestvuju u raznim ateljeima, kreiraju projekte. Od azbuke, preko gramatičkih pravila, konverzacije, pisanja eseja, slušanja muzike i raznih vežbanja, u roku od 3 godine, oni dobijaju diplomu fakulteta i "progovore" srpski jezik.
Velika je zainteresovanost stranaca za letnje škole jezika u Srbiji koje su odlična spona sa celim svetom. Za sada je bilo studenata koji su pohadjali letnju školu u Valjevu. Tokom svog boravka tamo, polaznici imaju veliku interakciju sa lokalnim stanovništvom, njihovim načinom života i idu na brojne izlete po Srbiji. Takođe mogu da se upoznaju sa lokalnim institucijama i njihovim funkcionisanjem, upoznati i ljude iz svih krajeva sveta. Dakle, odlično mesto za strance.
Činjenica je da Srbija danas ne brine puno o srpskom jeziku i lektorima za srpski jezik u inostranstvu. Nikakva pomoć iz matice ne postoji. Ostavljeni ste da se sami snalazite, naručujete knjige o svom trošku kako bi što reprezentativnije prikazali Srbiju. Bez obzira na sve to, volim ovaj posao i radim ga iz ljubavi. Sve će to narod pozlatiti, ako ne srpski, onda bar francuski, nadam se (smeh). Nije lako,naravno. Potrebno je puno strpljenja kao i poznavanje njihovog jezika da biste im objasnili vaš jezik. Potrebno je da jezik usavršavate stalno. Jer sve je u jeziku! Ne kažu uzalud da je čovek slobodan samo onoliko koliko je kadar da se izrazi na svome, ali i na svakom drugom jeziku.
Želim da se ovim putem zahvalim gospođi Zorici Sentić, našoj pesnikinji ogromnog srca, na nesebičnoj podršci i saradnji. Poznanstvo sa njom koje se desilo sasvim spontano smatram zaista jednim posebnim darom u mome životu. Uvidevši da je ona jedan od retkih pesnika koja stvara dvojezičnu poeziju, odlučila sam da njene pesme koristim za svoje časove. Na njenim pesmama studenti vežbaju dikciju, izgovor, uče nepoznate reci i na taj način obogaćuju svoj rečnik. Audio-zapisi Zoričinih pesama su nam takođe dragocena sredstva za rad. Studenti lepo prihvataju njene pesme. Slažu se da je to poezija snažne impresivnosti, dubokih poniranja i doživljavanja ljubavi, patnje, bola, lepota sveta i radosti postojanja. I dopada im se ideja da kroz poeziju uče jezik, jer poezijom se uspeva sve, ona dirne najdublje tačke ljudske duše… Ima jedna velika misao Danila Kiša koji je rekao da je poezija aristokracija duha, da u poeziji čovek ima neku drukčiju viziju sveta, sebe u tom svetu, viziju stvarnosti svoga vlastitoga odnosa prema jeziku, tako da je najbolja definicija za pesnike ona koja kaže da su pesnici vrtlari svome maternjem jeziku. Zorica nam pokazuje to na dvostruki način. Zato ću sa zadovoljstvom nastaviti da prezentiram njenu poeziju u svetu, a njoj poručiti da i dalje bude jedinstvena u svom stilu "francusko – srpskom". Njen zvezdani put uveliko sjaji".

Tanja Milosavljević, marsejski fakultet Francuska