Darujmo reč

Svako četvrto selo u Srbiji odumire

Marija Škrbić | 19. 04. 2010. - 00:02h | Foto: A. Stanković |

U 1.961 selu u Srbiji danas ne živi nijedan stanovnik, dok u 200 sela nema nijednog mlađeg od 20 godina. Još poraznije zvuči podatak da je od ukupno 4.800 sela u Srbiji, svako četvrto u fazi nestajanja. To znači da će za deceniju i po sa mape naše zemlje nestati 1.200 sela, pokazuju poslednja istraživanja.

Napušteno selo u blizini Kuršumlije

Branislav Gulan, saradnik Privredne komore Srbije, koji je uradio poslednje veliko istraživanje vezano za domaća sela, kaže da srpsko selo karakteriše sve veća materijalna beda ostarelih ljudi koji su ostali u njima. Dokaz takvog stanja, ističe Gulan, jeste činjenica da imamo čak 1.961 selo u kome nema žive duše.

- U 86 odsto srpskih sela opada broj stanovnika, a samo u 12 odsto beleži se rast. Tamo živi oko 260.000 momaka koji su se približili 50. godini života, a koji nisu zasnovali porodice. Da je svaki od njih imao ženu i samo jednog potomka, bilo bi to 500.000 novih stanovnika. Umesto toga danas u selima žive mahom stari ljudi koji su ujedno i njihovi poslednji stanovnici, a njihov životni vek je pri kraju. Kada oni umru, sela će ostati pusta, a jedine parcele koje će nastaviti da se šire biće groblja - ističe Gulan.

U 60 odsto sela, zbog loše ekonomske situacije, broj stanovnika smanjuje se selidbama. Tako je sa 904.127 ljudi iz 1991. godine broj aktivnog poljoprivrednog stanovništva, prema podacima iz 2002. godine, pao na 529.236.

- To je dovelo do druge krajnosti - industrijske i urbane prenaseljenosti, što je novi veliki problem društva. Gradski život je skup, nestašica stanova je velika, fabrike su prepune suvišnih radnika, a u našim selima su njive tih istih ljudi neobrađene, a njihove kuće prazne - kaže Gulan.

Da razloga za napuštanje sela ima, potvrđuje poslednje istraživanje o socijalnoj isključenosti u ruralnim oblastima Srbije, koje je krajem prošle godine u 1.621 domaćinstvu u 203 sela sprovela nevladina organizacija „Secons“.

Rezultati istraživanja pokazuju da se više od 38 odsto seoskih domaćinstava u Srbiji suočava se sa finansijskim siromaštvom, 37,8 odsto nije u stanju da zadovolji ni osnovne ljudske potrebe, dok se 4,8 odsto stanovništa suočava sa finansijskim siromaštvom, materijalnom uskraćenošću i lošim uslovima života u naselju. Najnepovoljnija situacija vlada u jugoistočnoj Srbiji, gde je siromašno čak 43,1 odsto domaćinstava, dok se u Vojvodini sa siromaštvom suočava 22,1 odsto. Pri tom su najugroženija deca uzrasta do 14 godina, poljoprivredna i samačka domaćinstva. Studija pokazuje da, kada je reč o zapošljavanju, najveće teškoće imaju osobe niskog obrazovanja, žene i mladi, s tim što je više od polovine ispitanika starih 15 i više godina bez kvalifikacije, dok je 44 odsto ispitanika zbog nedostatka motivacije napustilo školovanje pre završetka srednje škole.

Da ovakvi podaci ne čude, smatra Milan Prostran, sekretar za agrar pri Privrednoj komori Srbije, s obzirom na to kakvo je stanje u poljoprivredi poslednjih 20 godina.

- Po izlasku iz sankcija 1994. godine model kreditnog finansiranja poljoprivrede je nestao, kao uostalom i poljoprivredne zadruge, koje su nekada činile vezu između proizvođača i tržišta. Time su mnogi poljoprivrednici izgubili motivaciju za proizvodnju jer nisu imali gde ili nisu znali kome da plasiraju robu koju su proizveli. Sada nas je stigla ekonomska kriza koja se i te kako prelila na seljake - kaže Prostran.

Zbog svega toga, ističe naš sagovornik, u srpskim selima vlada poražavajuće stanje. Nestalo je na stotine sela, mladi su otišli u gradove i sada nema radne snage.

Zemljište, pogotovo vinogradi i voćnjaci u istočnom i južnom delu Srbije su zapušteni, a građani Srbije s vremenom su postali najstariji u Evropi.
- Ministarstvo poljoprivrede sada pokušava da pomogne, ali njihova podrška odlazi samo na registrovana gazdinstva koja plaćaju PIO. Pomoći za one koje nisu registrovani nema, a među tim seljacima ima mnogo gladnih. To uostalom potvrđuje podatak da je prilikom eksproprijacije zemljišta za gradnju puta Niš - Dimitrovgrad 90 odsto seljaka prihvatilo pare, a ne zamenu za njive. A to ranije nikada nije bio slučaj - kaže Prostran.

Ne treba zaboraviti ni to da su u većini srpskih sela struja, telefon, kanalizacija, internet, kablovska televizija, pa čak i asfalt i dalje luksuz. Škole se zbog ekonomske neisplativosti zatvaraju, a one koje ostaju su poluprazne. Kada se sve to ima u vidu, kaže psiholog Žarko Trebješanin, država ne može očekivati da mladi ostanu u selu.

- Svako zatvaranje škole u selima je pogubno, jer to automatski znači odlazak mladih. Da bi ljudi ostali, država treba da im obezbedi pristojne uslove za život, koji osim puteva, telefona, kanalizacije, podrazumevaju i kulturne sadržaje, kako bi po obavljenom poslu i oni mogli da se opuste i zabave poput onih koji žive u gradu - kaže Trebješanin i upozorava da hrana u svetu postaje strateški interes, zbog čega Vlada mora ozbiljno da se pozabavi selom i da onima koji ostaju ponudi dobre stimulativne mere.

Izvor: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2002. godine

Tekst je objavljen 19. aprila 2010. godine u internet izdanju časopisa BLIC online.

Adresa originala: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/185669/Svako-cetvrto-selo-u-Srbiji-odumire

Prilog obezbedila Dragana Dada Radović 

Iz Kamnika u Sloveniji, gospođe Helena Plahuta poslala je knjige akciji "Darujmo reč".

Helena, veliko hvala!