Darujmo reč

Poezija Miroslave Marjanović

NAJVEĆA LJUBAV

Nisam više: ni mlada, ni lepa, ni zaljubljena
i život mi se, često, čini sivim. I, zato, jedino,
kada: u pesmu i snove pobegnem, živim.
U pesmi i snovima sam, opet: i mlada i lepa
i zaljubljena, a: muzika i reči, lako izviru iz
mene, kao pena. Život, taj surovi bič vremena
oduzima mi snove, ali pesmu i živu reč
nedam da mi otme. Ni ljubav nedam.
Volim ptice snene, i šume zelene, i ljude,
što grčevito žive oko mene i trude se
da jedan drugome naude. Al’, iznad svih ljubavi
je jedna: ogromna, čista, sveta.
Obožavam i vazduh koji struji
oko moga deteta.

****

LJUBAVNO RAZMIMOILAŽENJE

Nesto ću ti reći,
prijatelju misli mojih.
Dubinu tvojih osećanja nikad
ne osvojih. Pa, ipak, za ovo ti
ti nisi nimalo kriv. Tvoj stisak
ruke beše topao, živ, a ja, ne
bejah spremna, baš toga trena
da ti pokažem, spontano, da
sam žena. Ljubavi su se
vremenski mimoišle, i,
nikada, ne sastasmo se više.

                                                Mira Marjanović