Promocija knjige "Ugasi tišinU br2 - Ja nas volim" na Sajmu knjiga 2008.
Published on 10/31,2008
kažu...al' kaže se puno šta...
na Sajmu knjiga u Beogradu...
na Sajmu knjiga u Beogradu...
"Ova knjiga pokazuje potpunu pesničku zrelost
Zorice Sentić'' - Đoko Stojičić
Darinka Vučinić - Zlata Živadinović - Zorica Sentić - Đoko Stojičić
Zlato, neizmerno hvala. Zlata je moju dušu pročitala.
Zlata - velika dama, divne duše.
Ona je "lepo - kriva" što se ova knjiga rodila...
Ona je "lepo - kriva" što se ova knjiga rodila...
***
Posebnu zahvalnost želim da izrazim Milki i Veselinu Đuretiću
Hvala Violeti i Lazaru Božoviću, i ostalima.... Blanši, Radmili, Banetu, Dejanu, Aleksandru, Slavici, Petru, Branki, Predragu, Katarini ...
Moje male reči, skromne i ne mnogo glasne, ipak drugima govore.
U očima nekih koji su bili, videli i slušali... videla sam da moj trud, da moje bele noći nisu uzaludne.
Moje male reči, skromne i ne mnogo glasne, ipak drugima govore.
U očima nekih koji su bili, videli i slušali... videla sam da moj trud, da moje bele noći nisu uzaludne.
Darinki Vučinić ogromno hvala,
ona je pročitala i to što ne pišem.... i napisala uvod za zbirku
ja nâs volim
kad me tražiš
ja te nađem
kad ne vidiš
tu sam
kad me ne čuješ
govorim
slušaj tišinu...
o meni misliš
ja zadrhtim
mene zaželiš
ja to osetim
kad zapevaš, čujem te
kad zaplačeš, suza poteče
kad sanjariš o meni
ne sanjaš
uzdrhtiš
to dodir je moj
kad zaspiš
ja doletim
kad spavaš
ti sav si moj
kad nećeš znati, znaću ja za tebe
i kad me ne voliš, ja te ljubim
naći ću te, kad se izgubiš
ja nâs volim
kazuje pesme Vico Dardić ...treba Vica čuti, slušati ga...
da vam san bude na dohvat prstiju, ušiju, očiju...
da zaboravite da vreme postoji, ONO I NE POSTOJI
Glas koji je dao, darovao, drugu dimenziju
…onu i z a vremena ...mojim malim rečima
Glas … On
dao je krila mojim stihovima
da ja poletim
da vam san bude na dohvat prstiju, ušiju, očiju...
da zaboravite da vreme postoji, ONO I NE POSTOJI
Glas koji je dao, darovao, drugu dimenziju
…onu i z a vremena ...mojim malim rečima
Glas … On
dao je krila mojim stihovima
da ja poletim
i drugi su bili tu..., znam, i ako nisi... Hvala svima ... Merci
volim nâs ja
moralo je tako biti
iste su sve priče
moje noći su drugačije
dal' je moralo sve
baš sve
tako biti ...
do zapete, moje priče su iste
ja jedino imam pravo da ih pišem drugačije
jer su moje priče
moje uspomene
jedino nâs uspomene čuvaju od zaborava
jedino uspomene leče duše
jedna tišina šapnuta u telefon
iluzija jednog osmeha
jedna misao
jedan pogled u kome vidimo sebe…
fotografija u kojoj prepoznajemo
to što se ne prepoznaje…
trag nota što nam sviraju
nečujnu muziku
rečenice što zvone istinito…
jedna posveta i reči koje drhte…
poruke što izbrišemo da zaboravimo
od straha da su možda jednom bile istinite
datum rođenja koji smo slagali
da istini pomognemo
mali osmeh koji dodajemo životu...
neko obećanje što još uvek nismo dali…
prve prilike, pa i druge…
poslednje reči ili prve…
ruža koju nećemo da bacimo
miris celog tog dana ostao na njenim laticama...
sveća koja još gori samo u našem sećanju
od te poslednje večere sa...
večere bez večere
tog devetog-desetog septembra...
ta jedina uspomena
od tog jednog dana
… ta jedina ne uspomena
film bi se zvao
ja nâs volim
volim nâs ja
što više kopkam po slikama, družim se sa opasnostima
da u oblake odem
da se bar za oblake udam
ostaje mi senka tečnosti
da dođem do razuma vrelog
i opet prođe Anđeo
Anđelov miris zna da osvetli uspomene
al' nikada više
više nikada
nikada neću govoriti piscu
ne dok je on prisutan…
čak ni u snovima…
uspomene moje
priče su moje
drugačije da ih pišem imam pravo jedino ja
iste su priče moje do zapete
tako...
sve baš
sve je moralo
drugačije su noći moje
priče sve su iste
biti tako je moralo
ja nâs volim
volim nâs ja
iste su sve priče
moje noći su drugačije
dal' je moralo sve
baš sve
tako biti ...
do zapete, moje priče su iste
ja jedino imam pravo da ih pišem drugačije
jer su moje priče
moje uspomene
jedino nâs uspomene čuvaju od zaborava
jedino uspomene leče duše
jedna tišina šapnuta u telefon
iluzija jednog osmeha
jedna misao
jedan pogled u kome vidimo sebe…
fotografija u kojoj prepoznajemo
to što se ne prepoznaje…
trag nota što nam sviraju
nečujnu muziku
rečenice što zvone istinito…
jedna posveta i reči koje drhte…
poruke što izbrišemo da zaboravimo
od straha da su možda jednom bile istinite
datum rođenja koji smo slagali
da istini pomognemo
mali osmeh koji dodajemo životu...
neko obećanje što još uvek nismo dali…
prve prilike, pa i druge…
poslednje reči ili prve…
ruža koju nećemo da bacimo
miris celog tog dana ostao na njenim laticama...
sveća koja još gori samo u našem sećanju
od te poslednje večere sa...
večere bez večere
tog devetog-desetog septembra...
ta jedina uspomena
od tog jednog dana
… ta jedina ne uspomena
film bi se zvao
ja nâs volim
volim nâs ja
što više kopkam po slikama, družim se sa opasnostima
da u oblake odem
da se bar za oblake udam
ostaje mi senka tečnosti
da dođem do razuma vrelog
i opet prođe Anđeo
Anđelov miris zna da osvetli uspomene
al' nikada više
više nikada
nikada neću govoriti piscu
ne dok je on prisutan…
čak ni u snovima…
uspomene moje
priče su moje
drugačije da ih pišem imam pravo jedino ja
iste su priče moje do zapete
tako...
sve baš
sve je moralo
drugačije su noći moje
priče sve su iste
biti tako je moralo
ja nâs volim
volim nâs ja
10/31,2008, at 13:55
Visit Jadran Zalokar
draga Zorice
jos jednom cestitam na predstavljanju knjige
na pravom biseru
steta sto nisam bio i fizicki prisutan
10/31,2008, at 13:59
Visit CecaPolak
Divna promocija- predivna knjiga - neverovatna zena!!!
veliki poljubac:)))
10/31,2008, at 13:59
Visit Jadran Zalokar
draga Zorice
jos jednom cestitam na predstavljanju knjige
na pravom biseru
steta sto nisam bio i fizicki prisutan
10/31,2008, at 23:11
Visit Marija
Draga moja Zoki ili ti Darinka,
cestitam objavu tvoje nove knjige i jedva cekam sledecu promociju iste, kako bih mogla da se radujem i uzivam
u tvojoj poeziji.
grlim te nezno i masem ti.........
11/01,2008, at 07:34
Visit Slavica
DRAGA ZO,
TOLIKO SAM BILA SREĆNA ZBOG DOLASKA NA PROMOCIJU KNJIGE, DA SAM DAN ZAPOČELA PRE POJA PTICA, KRENULA SAM OD ČETIRI SATA ZOROM, I ZA MALU SRBIJU PROPUTOVALA 200 KM. ŠTO JE JAKO DALEKO, DA BIH MOGLA DA ČUJEM ŽIVE TREPTAJE BISERA KAKO SE NIŽU DAROVANIM LJUBITELJIMA POEZIJE KOJI NOSE NISKU TVOJE PREDIVNE POEZIJE. DA BIH MOGLA UMESTO MNOGIH KOJI NISU MOGLI DA DOPUTUJU DA ČESTITAM. JOŠ JEDNOM SVIM SRCEM ČESTITAM, STRPLJIVO DO SLEDEĆE KNJIGE.
Slavica ANISIJA