Darujmo reč

Poezija Miroslave Marjanović II

PROLEĆE

Sunce sve češće i toplije
Obasjava zemlju i ljude.
Životni sokovi i snaga
u svemu i svima se bude.

Kako neki ljudi mogu da,
iako je proleće oko njih,
u srcu drže sante leda?

*** 

STAROST

Starim. Duboka osećanja,
osim materinstva,
više ne doživljavam.
Sve tiše kucaju moji damari.
Znanje i iskustvo postaju teret
koji se zapliće u sporije kretnje.
Bezbrižni i lakomisleni časovi mladosti
sve su ređi. Bleđi su otsjaji svetle, obesne
razdraganosti. Uspomene mladosti
su, vremenom, sve prisutnije.

*** 

IMA LI IČEGA POSLE SMRTI?
[napisana posle očeve smrti]

Oh, kada bih mogla saznati tajnu:
odlazi li na zvezdu sjajnu neku
duša umirućeg? Ima li u eteru nešto
što čuva energiju misli, nade, osećaj ljubavi čisti,
ili sve zamire sa prestankom života?
Definitivna smrt je najveća strahota. 

                                                            Mira Marjanović