Darujmo reč

Božićna čestitka

Božićna čestitka gospođe Mire Marjanović posetiocima našeg bloga

Miruj, miruj, srce moje

Ko je, srce, u te dirnô,
da si tako sad nemirno:
kao ptica u zatvori
za svetom te želja mori.
Nij' u svetu nebo tvoje:
miruj, miruj, srce moje!
Nij' u svetu nebo tvoje:
miruj, miruj, srce moje!

Ne udaraj toli jako,
razbit možeš prsi lako.
Preslabe su, izmučene.
A da puknu, bez koprene,
bile bi sve rane tvoje:
miruj, miruj, srce moje!
Bile bi sve rane tvoje:
miruj, miruj, srce moje!

Ah, stisni se u svom kutu
i pregori želju ljutu:
tople su ti ove grudi,
sebični su vani ljudi.
Svaki greje srce svoje:
miruj, miruj, srce moje!
Svaki greje srce svoje:
miruj, miruj, srce moje!

Oj, mani se sveta, mani:
u bolesti šta ćeš vani?
Svet boluje vek do veka,
ni sâm za se nema leka.
Kamo l' za bol rane tvoje:
miruj, miruj, srce moje.
Kamo l' za bol rane tvoje:
miruj, miruj, srce moje!

U svetu bi bokče bilo,
plačuć prage ob'lazilo.
Svak bi mislio da ti treba
za uthu mrva hleba.
Tko bi poznô suze tvoje?
Miruj, miruj, srce moje!
Tko bi poznô suze tvoje?
Miruj, miruj, srce moje!

Znam ja; ti bi mah na vrata
poletelo svoga zlata.
Nije Milka tvoja više,
već za drugog ona diše:
drugi ljubi zlato tvoje...
Miruj, miruj, srce moje!
Drugi ljubi zlato tvoje,
miruj, miruj, srce moje!

Tekst: Petar Preradović (1818- 1872)