Darujmo reč

31. oktobra 2008. je u umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić održan nesvakidašnji koncert klasične muzike. Gost prestonice bio je gudački kamerni orkestar Amorezmo iz Leskovca. Dirigentaska palica bila je u rukama fantastičnog Radeta Pejčića. Publika koja je ispunila salu do poslednjeg mesta uživala je u kapitalnim delima klasične muzike. Ređale su se kompozicije Mocarta, Baha, Vivaldija. Iznenađenje večeri bio je Iseni Ćanija. Virtuoz na violini. Dečak iz Bujanovca od dvanaest godina. Slobodno možemo reći, čudo od deteta. On ovaj epitet svakako da opravdava. Publika sa istančanim muzičkim ukusom i zavidnom kompetencijom u oblasti klasične muzike je malog Isenija vraćala na bis. Iznova i iznova. U trenucima izvođenja dela od strane Isenija, orkestar i publika su disali kao jedno. Svi su bili poneseni neverovatnim talentom. Nežnošću sviranja violine. Svakako treba spomenuti i veliki broj nagrada kojima je talenat Isenija bio nagrađivan od strane najeminentnijih domaćih i stranih stručnjaka. Ono što smo mogli da saznamo nakon završetka koncerta je da Iseni potiče iz muzičke porodice i da je muzičke gene nasledio od oca. Imali smo priliku da čujemo njegovog oca, koji nam je otpevao staru vranjansku pesmu. Ovih dana se Iseni sprema za takmičenje gudača u Haskovu. Mi mu želimo svu sreću i da u svojoj bogatoj muzičkoj karijeri zabeleži još jedan u nizu uspeha.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kada poželim da čujem tišinu, ja često slušam muziku... i ... setim se da sam čula baš tu tišinu... prve večeri kada je davne 2OO5. u Bujanovcu, mali ISENI odsvirao upravo jednu od mojih tišina. Da, da, da. Mali zna da odsvira veliku tišinu ...

GENIJE ... da li se tako kaze za one koji ...

Ako nikada niste čuli TIŠINU, idući put izvolite. VERUJTE, ČUĆETE TIŠINU

Zorica Sentić